„Роскачество“ је известило о превари која укључује дигиталне копије преминулих људи. Преваранти користе неуронске мреже за креирање дигиталних копија преминулих људи и користе их за своје сопствене сврхе.

 Ово је ТАСС-у јавио Центар за дигиталну експертизу Роскачества.

„Технологија дигиталног 'васкрсења' заснована је на алгоритмима неуронске мреже способним за креирање интерактивних дигиталних копија преминулих људи. <...>

У почетку су такви развоји створени у терапеутске сврхе, како би се људима помогло да превазиђу жалост кроз симболичку 'комуникацију' са дигиталном пројекцијом преминулог. Међутим, као што се често дешава са обећавајућим технологијама, механизам је брзо привукао пажњу превараната“, известила је организација.

Стручњаци су приметили да преваранти користе технологију да циљају рањиве људе који доживљавају губитак.

Заинтересоване компаније или сајбер криминалци могу користити ове симулаторе за прикривено оглашавање или за манипулацију корисницима, убеђујући их да је бот заправо преминули рођак.

Дигиталне копије могу убедити рођаке у потребу за „финансијском помоћи“ и препоручити куповину одређене робе или услуга, известило је „Роскачество“.

Штавише, бот неуронске мреже обучен на стварним људским подацима може да прође биометријску верификацију у неким системима, потврди сагласност за микрозајам користећи глас или онлајн присуство, па чак и да потпише електронски документ.

Стручњаци наглашавају да сајбер напади коришћењем дипфејк видео снимака постају широко распрострањена појава – другу годину заредом, Русија је сведочила случајевима преваре у којима нападачи користе неуронске мреже да би украли новац представљајући се као преминуле особе.

Налози преминулих особа такође могу постати алат за фишинг кампање које се лажно представљају као стварне особе, јер поруке са налога са „живим“ профилом на друштвеним мрежама и историјом порука неће изазвати сумњу код потенцијалних жртава.

Штавише, креирање ботнета од дигиталних копија преминулих особа омогућиће нападачима да спроводе DDoS нападе великих размера или организују масовну дистрибуцију нежељеног садржаја.

Када преваранти користе дипфејк живе особе, жртва увек има прилику да провери аутентичност поруке, на пример, контактирањем примаоца путем алтернативне методе.

Међутим, са дигиталном копијом преминуле особе, таква верификација је немогућа.