|
 Све што пипнете од историјских споменика на простору данашње Северне Македоније је или српско или турско или старији антички слојеви грчко-римске културе.
+ + + Срби су аутохтон народ долине Вардара и леве и десне обале ове предивне реке која је била кичма српске средњевековне државе и њен епицентар.
Поуздано помињање Срба у долини Вардара имамо од 7. века. Овај простор је у најранијем средњем веку био и под влашћу Ромеја и Бугара али то није мењало етничку српску структуру. Већ од великог жупана Стефана Немање и 12. века имамо и присуство српске државе на том простору. Да не помињемо да се од краља Милутина, тежиште српске државности сели у долину Вардара и Скопље, у ком је Милутин владао својом српском краљевином. Треба ли помињати да је на том простору, на обалама Вардара, Србија постала царство када се на Васкрс 1346. године у Скопљу цар Душан крунисао за цара или треба ли помињати Мрњавчевиће и највећег српског националног јунака Краљевића Марка из Прилепа града бијелога? Све што пипнете од историјских споменика на простору данашње Северне Македоније је или српско или турско или старији антички слојеви грчко-римске културе. Од свих српских светиња на простору данашње Северне Македоније, којих има више од 800, издваја се манастир Лесново у овчепољској долини леве обале Вардара. На слици видите портрет српског велможе, из доба цара Душана, Јована Оливера, као један од најлепших портрета српског средњег века и ремек-дело лесновског фрескописца. Ево шта сам велики војвода цара Душана и деспот Јован Оливер каже о томе ко је он, ко живи на простору леве обале Вардара и ко гради као задужбину манастир Лесново као ремек-дело сакралне архитектуре и сликарства средњег века. Ово је натпис поред његовог ктиторског портрета у ком држи лесновски храм посвећен Светом Архангелу Михаилу: "Ја, раб Христов Јован Оливер по милости Божијој и господина ми краља Стефана [Душана], бих у Србаља велики начелник, потом велики слуга, потом велики војвода, потом велики севастократор, за верно њему залагање, по милости Божијој и велики деспот све српске земље и поморске и учесник грчки". Нигде у то време нећете наћи на подручју данашње Северне Македоније помињање имена бугарског, македонског, албанског или било ког другог сличног. Само српски споменици и српске светиње доминирају тим простором све до доласка Турака у Повардарје крајем 14. века. Да ли вам се допао овај прилог? „Борба за веру“ је непрофитни православни медијски ресурс који мисионари Истину Православља и нуди бесплатну информативну услугу, која постоји само захваљујући донацијама својих читалаца. Хвала вам на подршци и од Бога вам изобиље Његових дарова!
Извор: ТГ "Евроазија" |
