125 Питање: Бог је знао да ће Адам неизбежно прекршити заповест; зашто му ју је дао? И опет, када је Адам прекршио, зашто га је Бог осудио на смрт?

 Одговор: Да му Бог није ставио круну као победника у борби и да му није дозволио да буде самосталан борац, не би га крунисао нити прославио. Да  је забранио држање заповести и да није обећао прекршиоцу смрт, онда би Онај који га је осудио могао бити окривљен.

Ако је Адам пао и, непослушавши, пао, онда је кривица на осуђеном човеку, а не на Дародавцу подвига. Другим речима: као што је Бог знао да ће Адам прекршити заповест, тако је унапред знао да ће његови потомци бити прослављени и крунисани од Њега због испуњења заповести: неки у временима мира, водећи добар живот, а други у временима прогона, одупирући се до смрти. Бог је унапред знао Авеља, који ће бити оправдан; Сита, који ће такође бити оправдан; Еноха, који својим представљењем није видео смрт; Ноје, који ће бити оправдан; Аврам, који је постао корен вере и отац многих народа. И Он је предвидео да ће се Исак појавити као слуга, добар према Њему по нарави; да ће се Јаков рвати са Њим као човек и постати непопустљив када дотакне ткиво Његових огромних мишића; да ће Јосиф бити бачен у мрачну јаму због своје чедности, и да ће за своја дела примити царство; да ће Мојсије одрасти и постати прави вођа и законодавац; да ће Исус Навин тријумфовати у бици и поробити Гаваоњане; да ће Давид једним каменчићем из своје праћке сатроти на земљу страног ратника, обученог у оклоп, покривеног гигантском шлемом, који држи штит и копље, и прекривеног од главе до пете гвожђем; и да ће ускоро постати цар и да ће много пророковати о Њему. Бог је предвидео апостоле, пророке, мученике, учитеље и друге црквене свеце који клијају из Њега.

Укратко речено, непослушност и пад једног не би требало да затворе бојиште за све, нити би рад требало да се расипа, као да је потрошен, нити да храброст нестане, нити да се плата расипа.