На служби одржаној 5. октобра 2025. године поводом освећења храма Свете браће Кирила и Методија у Марибору, у јеванђељској проповеди Првослав Перић је, између осталог рекао:

„Господ не гледа на спољашње параметре и категорије, не гледа на то ко је из ког народа, понекад не гледа чак и на то како и на који начин неко изговара речи молитве и испољава своју веру, него гледа душу и срце, гледа да ли је чиста икона и образ Његов у нашој души, гледа на наше расположење и спремност да сами себе, једни друге и читав свој живот предамо Њему, Једном Господу и Спаситељу нашем – нагласио је Светејши Патријарх…“

Као што видимо, за Перића је небитно на који начин неко исповеда своју веру – може по латинском, може на протестантски или на начин безброј њима подређених секти – само је битно расположење да се човек преда Христу.

Ништа то што је Господ Исус рекао

„Ако заповести моје уздржите остаћете у љубави мојој“ (Јн.15,10)

и „нико неће доћи Оцу до кроз мене“ (Јн.14,6),

а Свети Крипријан Картагински да „коме Црква није мати, томе ни Бог није Отац“.

По Символу вере, постоји Једина Црква – Црква Православна у којој се чува изворно учење Господа нашега Исуса Христа, Светих Апостола и Светих Отаца.

Према томе, није довољно душевно расположење да би се човек спасао, како екуменистички учи Перић, већ је потребно држати заповести Божије и веру Исусову, очувану неисквареном у Цркви Православној.

Ево шта о томе кажу Оци Цркве:

Свети Оци о спасењу само у Цркви

„Онај који је по својим делима добар, али није запечаћен водом, неће ући у Царство Небеско. Реч је смела, али није моја; тако је одредио Исус.“

Свети Кирил Јерусалимски,
Поуке огласитељне и тајноводствене, 3.

„Ко жели да се спаси, мора, пре свега, да чува васељенску веру, коју ако не сачува у целости и непорочности тај, без сумње, гине заувек“.

Свети Атанасије Велики,

„Нико неће достићи спасење ни вечни живот, осим онога ко за главу има Христа: може за главу имати Христа само онај ко се налази у Његовом Телу, које је Црква… Свако ко се одвојио од заједнице са Црквом, иако би његов живот и био достојан похвале, за то једно безакоње, што се одвојио од јединства са Христом, неће имати живота, већ ће гнев Божији пребивати на њему.“

Блажени Августин, цитат по:
Свешт. Григорије Дјаченко. Лекције
и примери православне вере. Москва, 1894, стр. 439.

„Ко је ван Цркве, неће примити живот вечни.“

Блажени Теодорит Кирски, Сабрана дела. Кијев, 1855. Т. 1, стр. 273.

„С обзиром да од мене тражите поуку, могу да вам одговорим следеће: Премилостиви Бог врши спасење православних хришћана Православном вером, добрим делима и Својом благодаћу. Вера Православна је она коју поседује Једна, Света, Саборна и Апостолска Црква. Без те вере је немогуће спасење никоме.“

 
Преподобни Пајсије Величковски
Цит. по: Прот. Сергиј Четвериков. Молдавски старац
Пајсије Величковски. Париз, 1976, стр. 237.

„За душу човека који није правилно веровао, који је умро у својим заблудама и није принео искрено покајање пред Господом – каква нада може бити на спасење? И како се и за шта молити за такву душу?“

Прп. Јосиф Оптински. Житије Оптинског старца Јосифа.

 Козељск, 1993, стр. 180

„Признати могућност спасења мимо Цркве… значи признати необавезност Цркве.“

Свештеномученик Иларион Тројицки, Хришћанства нема без Цркве

„Ко не држи у свој целости и неповређености учење Христа и Његове Цркве, ко је упао у јерес, отпао је од Христа и Цркве, нема ништа заједничко са њом, лишен је наде на вечно спасење кога су се удостојили сви угодници Христови.“

Свештеномученик Андроник Никољски
Слово у Недељу Православља //
Сабрана дела. Књига II. Твер, 2004, стр. 8.

„Да ли може човек да се спаси без Цркве? Не, не може, јер је Црква ризница Божије благодати, без које нико не може да се спаси, као што не може да живи рука, одсечена од тела.“

 Свети Николај Српски, Катихизис „Вера Светих“

Припремивши присутни народ својом екуменичко-перенијалистичком проповеди, Перић је на крају богослужења „уручио умировљеном Надбискупу цељском г. Станиславу Липошеку орден Светог Саве другог степена“.

Није наведено за које заслуге.

А све Саво на кољена клечи, блиједо му лице од ужаса!