Митрополит Лука Запорошки: „Током година своје антицрквене делатности, Курајев је унео у душе хришћана толико саблазни, лажи, осуда, отворених клевета и мржње према Цркви колико, вероватно, нико други није учинио у скорије време.“

Реквијем за Курајева

Прво, желим да објасним својим читаоцима зашто је А.В. Курајев (означен као страни агент – прим. ум.) заправо рашчињен и зашто се (де факто) сам изопштио из Цркве.

Проблем овде, наравно, нису оптужбе које је против њега подигао Црквени суд. Поента је очигледна: овај човек нема ништа заједничко са Христом, Јеванђељем или нашом Мајком Црквом, коју мрзи сваким влакном свог бића. Довољно је прочитати његов последњи интервју у glavcom.ua, украјинској публикацији непријатељски настројеној према УПЦ, да би се видело да само политичар или бизнисмен који апсолутно не верује у Бога – било ко осим хришћанина – може говорити онако како говори А.В. Курајев. Све његове мисли се своде на профит, стратегију, новац, а никада на Јеванђеље.

Током година својих антицрквених активности, А. Курајев је у душе хришћана усадио више саблазни, лажи, осуде, отворених клевета и мржње према Цркви него можда било која друга особа у скоријој историји.

Сигуран сам да је својим поступцима отпадио далеко више људи него што је привукао на почетку своје службе.

Бивши протођакон је неговао плејаду следбеника попут себе, за које је једини смисао живота био да што више клеветају Цркву. Андреј Вјачеславович је постао достојан наследник Губелман-Јарославског и наставља да додаје његово име на списак најозлоглашенијих атеиста.

А. Курајев је човек који је, у свом претераном поносу, амбицији и самохвалисању, веровао да само он зна како Црква треба да буде, како треба да се развија и како треба да живи. И сво његово негодовање своди се на једно: да око њега, тако интелигентног и пристојног, служе само будале и ниткови.

Али они који боље познају овог бившег архиђакона имају сасвим другачије мишљење о њему.

Самозвани „геније“ има само један критеријум истине: своје чисто мишљење.

Штавише, овај човек нема други начин да изрази ово мишљење осим кроз сарказам, витриол, вулгарну вербалну дијареју и жучни цинизам. Управо тако се трулеж срца и смрад ума манифестују на језицима људи који су изгубили сваки страх Божији.

 Током протекле деценије није било ниједне антицрквене идеје, ниједне вулгарне иницијативе, коју А. Курајев није подржао.

Апостата Курајев

Након што се гласно и величанствено прогласио „Курајевљевим проблемом за патријарха“, овај помрачени дух и даље покушава да уцени своју епархију рекавши да ће „поднети жалбу“ лобисти америчког Стејт департмента, господину Архиндонису, у Истанбулу. Али ми, као и сам А. Курајев, не сумњамо (такозваном „патријарху Вартоломеју“ – нап. „Борба за веру“)  да ће овај лојални турски поданик подржати свакога ко може да нанесе и најмању штету Цркви. Ако верује да ће га још један папир, који је господин Архиндонис издао још једном лешу, доказујући да је заправо жив, спасити на Страшном суду, онда је то његово право.

Такође не сумњам да ће Андреј Вјачеславович бити радо примљен у верско-политичку организовану криминалну групу Чокаљука и Думенка. Њима је очигледно тренутно потребан њихов Јозеф Гебелс. Тако да А. Курајев неће имати проблема да пронађе посао или да почини било какве злочине против Цркве.

 Митрополит Иларион (Алфејев) је већ исправно указао А. Курајеву да би, ако жели, могао да поднесе жалбу Светској лиги за сексуалну реформу. Поготово што тамо има блиске пријатеље - групу Пуси Рајот. А сам Андреј Вјачеславович је свим својим активностима доказао да је и он проповедник Пуси Рајота, управо у оном смислу у којем се та реч појављује у називу његове омиљене групе.

Желео бих да замолим све вас, драги читаоци, да слугу Божјег А. Курајева посматрате као духовно тешко болесну особу која не може бити осуђена, али којој су потребне наше молитве за спасење његове бесмртне душе!

Блог митрополита Луке Запорошког

Осврт „Борбе за веру“:

Одлична је реација митрополита Луке, али поприлично закаснела. Као, уосталом, и реакција Руске Цркве, која је Курајева рашчинила тек када је директно ударио на патријарха Кирила.

А давно пре тога, 2012., када смо ми указивали ко је заиста Курајев, и јавно тражили о Руске Цркве да га санкционише због увреда нанетих српском народу и других његових злочињења, Курајев је у Русији важио за „мисионара целе Русије“.

8. марта 2012. објавили смо изјаву Курајева да су "Срби изазвали Први светски рат", чиме су се према Русији понели „по  свињски“, те да су Срби, после НАТО бомбардовања, извели закључак „да се не треба опирати Западу, јер ако вас силују, треба да се опустите и добићете максимум задовољствa" (овде:) (саопштење "Борбе за веру" поводом цитиране изјаве Андреја Курајева прочитати овде:).

Курајев је у свом безумљу (ето докле новотарство доведе човека) отишао толико далеко да је  оптужио Србе за отпочињање Првог светског рата, а Гаврила Принципа назвао "терористом" (овде:).

„Да је среће – писали смо 2012. године - Руска Црква би га за овакве гнусне изјаве, у најмању руку, опоменула (ако не и рашчинила), а он би се морао Србима јавно извинити. Јер овде је реч о клирику једне Помесне Цркве, а не о неком поблесавелом мирјанину који злоупотребљава технику и слободу Интернета.

На жалост, надлежни из Руске Православне Цркве до дан данас се нису огласили и осудили вређања српског народа од стране свог клирика?!”