На тргу Светог Петра у Риму, пред очима свијета и у присуству папе Лава XVI, окупило се око десет хиљада Хрвата који су, под плаштом „националног ходочашћа“, још једном показали колико међу њима дубоко остаје укоријењен култ усташког злочинца Алојзија Степинца. Тај дан, који би требало да буде празник вјере и мира, претворен је у параду историјског ревизионизма и лицемјерја, гдје се жртвама Јасеновца и свих усташких логора поново гази достојанство.

Међу „даровима“ које су хрватски представници уручили папи били су кип такозваног „блаженог“ Степинца и јаслице направљене од шкољки из Јадрана. Али тим симболима се прикрива страшна истина: док су њихови преци палили и уништавали српске храмове, клали невину дјецу и благосиљали усташке кољаче, сада њихова Црква шаље лик злочинца у Рим као „дар“. Тај кип није симбол вјере, то је подсјетник на најмрачнија времена кад је Католичка црква у Хрватској оправдавала геноцид и крштења под ножем.

ЛИЦЕМЈЕРЈЕ ВАТИКАНА

Папа, поздрављајући окупљене на „хрватском језику“, примио је дарове не постављајући питање о стотинама хиљада побијених Срба. Подсјећање на савез Католичке цркве са усташким режимом остаје неугодно питање које Ватикан упорно избјегава. Док се славе тобожњи „мученици комунизма“, остаје заборављено да је Степинац био симбол једне државе рођене на злочину у српској крви.

СРБИ НЕ ЗАБОРАВЉАЈУ

Српски народ неће дозволити да се преко историје прелази ћутањем. Јасеновац, Јадовно, Јастребарско, Сисак, Пребиловци, Глина, и безброј других стратишта урезана су у нашу колективну свијест. Док Хрвати промовишу своје „блаженике“, у нади, не би ли га нови папа сврстао у ред светаца, Срби се сјећају своје дјеце која су кундацима хрватских пушака бацана у јаме, а све под одобрењем личности који се сада у бронзи шаље у Рим као „свети симбол“.

Степинац није мученик, већ саучесник. Његов лик у Ватикану није знак духовности, већ доказ колико је хрватска Католичка црква далеко од покајања. Ако икада Хрватска и њена Црква заиста пожеле мир и искрено покајање, први корак би требао бити покајање и истина. Истина о Јасеновцу, о покрштавању Срба, о благословима Степинца усташких звијери, до тог дана, сваки кип и свака крвава шкољка из увале Слано на Пагу, коју понесу у Рим, остаће оптерећена тежином злочина геноцида који никада не застарјева.