Битољски очни лекар др А. Х. испричао је следећи необичан случај. Доведоше ми, вели, једног дана неког слепог Турчина из Охрида. Гледам га ја: очи му отворене, и по изгледу здраве, али он ништа не види.

 Кад сам га упитао како је ослепио, он ми исприча како је једном са неколико другова пролазио поред цркве светог Еразма, код Охрида.

Видећи каурску светињу, он тргне пиштољ и опали на цркву. Пиштољ му испадне из руке, а он остане без вида. Да није од барута, јасно је из тога што никакав бол није осетио ни споља ни унутра, само му се вид потпуно изгубио. И очи му остале здраве, али без вида. Као да је неко пружио своју тајанствену руку и ишчупао из њега способност вида.

 Исти доктор даље прича како га је лечио и лечио на разне начине, али га није могао излечити. Турчин је остао слеп (Епископ Николај, Насилник ударен слепилом. Емануил, стр. 128).

Кривоклетство је тежак грех

Господ хоће да људи увек истину говоре, па онда заклетва неће им бити потребна. Зато Он опомиње људе: „Чули сте како је казано старима: не куни се криво, а испуни што си се Господу заклео (3. Мојс. 19, 12; 4. Мојс. 30, 3). А ја вам кажем не куните се никако ... Нека ваша реч буде: да. да; не, не. Што је више од овога, ода зла је“ (Мат. 5, 33-34, 37). Ко лаж говори, а заклиње се именом Божјим да је истина што казује, тешко греши и заслужује казну, која обично брзо долази.

Заклео се криво за једно дрво и одмах пао у постељу.

Један сељак спорио се са својим суседом око једног стабла ораха који се налазио на међи. Дође и до суда и он се на суду лажно закуне да је то стабло на његовом имању и добије га.

Одмах после тога он помери ограду и у њу захвати стабло ораха.

 Али тек што је учинио, он падне у постељу и сав се укочи: ничим није могао да мрдне, само му је још говор остао.

Тада њему дође на памет шта је урадио, покаје се, позове свештеника да се исповеди, а сину нареди да помери ограду и стабло орахово препусти суседу.

Одмах после тога њему буде боље и брзо оздрави (Жички духовник, Мисионар, број 4-5, за 1940, стр. 14-15).