Треба имати у виду да је аскетски живот и дубока духовност старца Тадеја прожета најпре била његовом ревношћу ка очувању литургије и црквено-уставног правила о посту пред причешће како је старац до тада и видео и примио од ранијих стараца.

Латинофилство, модернизам и екуменизам не могу да роде светитељство.

Поштовање литургије како је старац Тадеј до смрти и служио са затвореним дверима, завесом, без мешања честица могу. Јер је такав начин служења дат Духом Светим кроз Свете Оце.

Али као и кроз сву историју тако и данас заступницима кривоверја у СПЦ потребно је да народ мисли да је неко ко је свето живео мислио јеретички.

Зато је нова књига Оливере Јовановић о старцу Тадеју пропагандно оружје.

Убеди Србе да је старац Тадеј бајаги одобравао сваколитургијско причешћивање и онда преко бачког криптокатолика и ковиљске машинерије канонизуј старца Тадеја (што је вл. Фотије већ предложио), да би у своје време испало да светитељ благосиља папистички начин размишљања супротан Типику СПЦ.

Инжињеринг опасан се спроводи ради лакшег покатоличавања Срба али ето ко има уши да чује нека чује!

Старац Тадеј ће тражити на Страшном Суду одговор од свих који се користе његовим именом да би даље ширили јерес покојног Атанасија Јевтића у СПЦ.

Спасење свима и покајање желимо, али јерес нек је проклета!

Амин.

Идентитет аутора познат Уредништву