Да међу екуменистима владају трговина и интереси а не канони, показује и последњи пример везан за жалбу кипарског митрополита Тихика, упућену „свом патријарху и оцу господину Вартоломеју и Светом Синоду“.

Као што смо раније извештавали, Синод Кипарске цркве сменио је  митрополита Тихика, јер се успротивио екуменизму и папу назвао „јеретиком“ и „представником сила таме“

Тихикова борба је била, наизглед, праведна, па је поприлично кипарског народа стало уз њега.

Међутим, Тихик се показао, најблаже речено, контрадикторан.

Док је оптуживао свог поглавара за екуменизам и прозивао папу, истовремено се обратио за помоћ главном папином човеку на истоку – Вартоломеју Истанбулском.

Ситуација се показала трговачком – архиепископ кипарске цркве Георгије упутио је ултаматум Вартоломеју: уколико стане у заштиту Тихика, Кипарска црква ће прекинути општење за укрофашистичком „Православном црквом Украјине“.

И Фанар је устукнуо.

Његово Синод, на челу са Вартоломејем, препоручио је  митрополиту Тихику  „да прихвати своје смењивање „за своје духовно добро“.

Дана 17. октобра 2025. године, на седници Синода Истанбулске цркве, његови чланови су „разматрали жалбу митрополита Тихика Васељенском патријарху против одлуке Кипарског синода о његовом смењивању са пафоског трона“.

Према сајту Фанара, синодалци су одбили жалбу.

„Током прегледа материјала предмета, утврђени су пропусти током разматрања случаја митрополита Тихика од стране Светог синода Кипарске цркве у вези са одредбама њеног Устава. Међутим, сви чланови Светог и Свештеног синода, разматрајући случај по суштини, једногласно су потврдили синодску одлуку Свете Кипарске цркве“, наводи се у саопштењу.

Синод је препоручио да се митрополит Тихик „повинује одлукама Светог синода своје Цркве, и то за своје духовно добро и зарад мира и јединства Цркве“.

Закључак?

Тихик није имао нити јасне духовне орјентире православне истине и предања, нити духовне снаге да се избори за истину.

Као митрополит расколничко-јеретичке Кипарске цркве и човек који признаје архирасколника Вартоломеја, није имао ни здраво расуђивање нити духовну снагу за истинско исповедништво. Његова вера је у опсегу квазиревнитељске реторике...