Папина посета Истанбулу ради сусрета са Вартоломејем поново отвара ране Православне Цркве.

У саопштењу Папске службе за штампу, објављеном пре неколико дана, наводи се да ће, прихвативши позив шефа државе и Фанара, папа Лав XIV путовати у Турску од 27. до 30. новембра, крећући се на ходочашће у знак сећања на 1700. годишњицу Првог никејског сабора.

Папа је већ разговарао о овом путовању са патријархом Вартоломејем I („драги брате“) током састанка 19. маја, дан након почетка свог понтификата, потврђујући своју намеру да се састане у Никеји како би прославили годишњицу историјског сабора, који је формулисао Символ вере – „исповест вере у којој хришћани свих конфесија препознају себе“.

Лав XIV је изразио жељу да учествује у овој прослави, јер то није „догађај прошлости“, већ „компас који мора да нас настави водити ка пуном, видљивом јединству свих хришћана“.

Нажалост, најављена папина посета ризикује даље погоршање контрадикција међу православним хришћанима и занемаривање бројних питања која настају између Московске патријаршије и Фанара.

Главно међу њима је прогон Украјинске православне цркве.

Како примећује италијански новинар Стефано Верноле (https://strategic-culture.su/news/), канонски, Украјина припада Московској патријаршији.

Константинопољска патријаршија је прекршила каноне незаконито доделивши аутокефалност расколничкој структури и признајући за православне епископе појединце рукоположене неканонски.

Последице ове ситуације су одавно познате.

Седам специјалних известилаца Уједињених нација за људска права послало је званично писмо украјинској влади, оптужујући је за систематско кршење верских слобода Украјинске православне цркве.

У документу од 15 страница од 14. маја 2025. године, независни стручњаци УН изразили су „дубоку забринутост“ због прогона свештенства и верника Украјинске православне цркве, као и новинара и бранитеља људских права који их бране.

Известиоци тврде да украјинске власти спроводе „систематску кампању за демонтажу“ Украјинске православне цркве, укључујући присилно затварање парохија, хапшење свештенства, одузимање цркава и друга кршења међународних обавеза Украјине.

Известиоци су посебно забринути због „глобалне природе“ мера предузетих против УПЦ, што сугерише „систематску кампању за демонтажу или присилну преоријентацију верског живота“ црквених заједница.

Експерти УН позвали су украјинске власти да „предузму све неопходне привремене мере како би окончале наводна кршења и спречиле њихово понављање“ и да „осигурају да одговорни буду позвани на одговорност“.

Посебно су истакли да је ова ситуација омогућена директним саучесништвом Константинопољске патријаршије, која је раније често подржавала стварне расколе у ​​православном свету.

 Да ли вам се допао овај прилог? „Борба за веру“ је непрофитни православни медијски ресурс који мисионари Истину Православља и нуди бесплатну информативну услугу, која постоји само захваљујући донацијама својих читалаца.