Ова вест (о забрани Бугарске старокалендарске цркве – нап. „Борба за веру“ овде:) није нимало охрабрујућа, јер званична Бугарска Црква, уместо да предузме кораке за повратак на Јулијански календар, без којег је немогућа пуна Александријска Пасхалија коју је Црква усвојила на Првом Васељенском Сабору и која би елиминисала постојећи раскол, кренула путем прогона Старокалендарске Цркве кроз државу.

Таква непопустљивост и нетолеранција подсећају на безобзирни, неокалендарски фанатизам.

На такав фанатизам смо наишли у неколико манастира на Светој Гори.

Овај нездрави фанатизам нема ништа заједничко са светоотачким духом толеранције и жељом да се врати истини кроз покајање, молитву и проучавање постојећих питања.

Подсећамо да су григоријански календар и Пасхалија под анатемама три Цариградска сабора из 17. века.

Ови сабори су били свеправославни.

Међутим, екуменистички покрет, прожет модернизмом, снажно оправдава прелазак на западну Пасхалију или такозвани новојулијански календар, слепо верујући у исправност реформе из 1923. године коју је наметнуо лажни васељенски патријарх Мелетије Метаксакис (масон) на такозваном Свеправославном конгресу.

Ценимо патријарха бугарског Данила због његове ревности и осуде Васељенске патријаршије због интензивираног раскола у Украјини, али не подржавамо његове непријатељске акције против старокалендарске Бугарске цркве и сматрамо такве акције штетним за Цркву и погрешним.