Поштовано Уредништво, помаже Бог!

У светлости догађаја који последњих година потресају Епархију шабачку, ми верни народ, сматрамо да је дошло време да се јавно проговори, по ко зна који пут - не из ината, нити жеље за поделом - већ из савести и дужности према Цркви Христовој.

Не може се ћутати када се дешавају очигледна кршења црквених правила, као на пример:

Свети Храмови се затварају без утемељеног разлога, под изговором „да се не може служити“, а народ се тиме одсеца од литургије, извора спасења.

Када епископ Јеротеј запошљава рођеног брата Немању у епархијској администрацији на позицији менаџера, и поставља га изнад свих других службеника, представља очигледан непотизам, забрањен уставом СПЦ и кривичним правилима СПЦ.

Брзо богаћење те особе које је постало очигледно и саблажњјуће (купује нов електрични аутомобил), захтева канонску истрагу и ревизију епархијских финансија.

Подсећамо да Црква не припада ни једном епископу, свештенику, нити породици, већ Господу Исусу Христу, њеној глави.

Епископ не сме бити господар Цркве, већ слуга Тајне Христове (1.Кор.4.1.). Када се та служба изопачи у власт, Црква почиње да трпи. Има свештеника који се налазе под дуготрајном забраном свештенодејства, без оптужнице, без саслушања, што је грубо кршење Устава СПЦ.

Они који су опомињали на ове канонске норме нису „непослушни“, већ верници Цркве који сведоче истину, кажњавање истине значи злоупотребу архијерејске власти, због бирократског односа и недостатка хришћанске љубави, према клиру и верном народу, немогуће је доћи у позицију живог разговора са епископом.

Један од три свештеника које је епископ рашчинио, животно је угрожен, јер и после више десетина молби за пријем на разговор у владичански двор, а које је Јеротеј игнорисао, не би био у тој ситуацији да га је примио на разговор.

Епископ Јеротеј је у више наврата показао да је осветољубив и запрепашћује брз када некоме треба нанети зло.

Свети оци кажу да је злопамћење рђа душе. Свештеника који је са верним народом подигао храм, формирао нову црквену општину држи 20 месеци под забраном свештенодејства, из само њему познатих разлога.

Још неколико свештеника, за које није имао очинске љубави и разумевања, понизио је одузевши им парохије и постављајући их на места чак и физичких радника.

Његовом одлуком више се не служи литургија сваке недеље у Храмовима у Воћњаку, Сунчаној Реци, Горњој Борини...

Подсећамо да су храмови имовина Цркве и народа, а не лична административна одлука епископа.

Затварати их без тешке неопходности, без воље народа и свештеника, под изговором да се у њима „не може служити“, јесте директно противно духу 34. Апостолског канона, који налаже да ништа значајно не сме да се чини без сагласности епископа, презвитера и народа.

Затварање Цркава без саборности - значи гушење духовног живота, а народ има право да такве одлуке одбаци.

И епископа ће као пастира Господ питати: „Где ти је брат?“, јер ако брат постаје средство моћи, а свештеници непријатељи, онда је Црква рањена, а рана није истина већ деловање несавесног епископа.

Ако се ово стање не промени, народ ће бити приморан да тражи заштиту код Светог Архијерејског Синода, да покрене црквено-правне иницијативе.

Јеротеј сваком својом одлуком показује да је профитабилно оријентисан, среброљубац, што доказује и његова склоност да преспава у хотелима при обиласку епархијских  манастира, где оставља на десетине хиљада динара трошкова иза себе, уместо да као епископ своје пастве коначи у манастирима. Свети апостол Павле каже да је среброљубље корен свих зала.

Исти епископ је свештеницима укинуо корвану, намесницима ускратио накнаду за ревизију, а црквеним општинама наметнуо да ревизију плаћају 3 пута више него што су то чинили до сада.

У недостатку материјала за подизање оптужнице против већ поменутог свештеника у ранијим нашим објавама, Јеротеј је тражио лажне сведоке међу верницима и међу свештеницима, што је у народу изазвало велику саблазан.

Увелико се прича да је епископ раније био на лечењу и да има менталне сметње (ОКП – опсесивно - компулзивни поремећај), због којих није смео бити рукоположен, а камоли хиротонисан. Канон 77.Трулског сабора забрањује да они који пате од неких душевних болести буду примљени у клир, јер оне отежавају расуђивање, духовно вођство и литургијску службу.

Епископ Јеротеј за време Свете литургије свог ђакона, због грешке коју је направио, натерао да пред њим и присутним верним народом ради велике метаније, и тако га јавно понизио. Верници су тим призором били шокирани његовом безосећајношћу.

Имамо и сведочење верујућег психијатра, који је присуствовао литургији коју је служио епископ Јеротеј. Он је мишљења да епископ не осећа литургију, да је она била безблагодатна,  и притом га је гледао право у очи, који су биле хладне, празне, без експресије. 

Каже да никада више не би присуствовао на литургији коју он служи и да је очигледно да епископ има и менталних проблема.

На литургији се лицкао, гладио и намештао реп до бесвести. Митру је више пута скидао и намештао до перфекције - наметљиви покрети шакама - прво гладећи бркове надоле на браду, просто као компулзије.

Сваки закључак је сувишан, јер ко поседује иоле мало расуђивања схватиће да Јеротеј због својих психичких поремећаја није могао постати клирик СПЦ. Зашто и којим поводом је он ипак на челу древне шабачке Епархије, одговор ће ускоро морати дати Свети Архијерејски Синод.

Верни народ Епархије шабачке, на празник светих мученика Сергија и Вакха, лета Господњег 2025.