Архимандрит студенички Теодосије много је волео економију и економски напредак манастира. Једне године он на сам дан светог Николе позове околни народ на мобу да му се посеје пшеница. Народ се одазове и пшеница се посеје.

Али — ни једно једино зрно није никло.

Теодосије се од тога не научи ничему, него идуће године позове мобу на дан светог Илије да жање пшеницу.

Чим је први стог био саденут, удари гром у њега и спали га на очи целе мобе.

Народ се прекрсти и разбегне.

Од тога се Теодосије научи да Бог љуто кажњава оне „који знају вољу господареву, а не врше је“.

Ово је испричао архимандрит Серафим, који је као калуђер студенички био очевидац ових чудесних збивања

(Епископ Николај, О казни због рада у празник. Емануил. стр. 118).

Рад на празник наопако испао

 Нека шваља Милева Д., из Београда, занимала се шивењем војничких кошуља.

Једном је имала много да шије, те узме да ради на дан Свете Тројице.

Шила је брзо и сашила много.

Кад је по празнику требало да однесе сашивени веш, погледа она, а оно све наопако сашивено.

Она се уплаши и прекрсти.

Сети се да је то зато што је шила на велики празник.

Није јој остало ништа друго него да све рашије и поново како ваља сашије.

Много се после кајала што је згрешила Богу и увек је друге учила да нипошто не раде на празник, јер ће испасти наопако

(Епископ Николај, О наопаком раду у празник. Емануил, стр. 117).