Пета заповест: Поштуј оца свога и матер своју, да ти добро буде и да дуго поживиш на земљи. Поштовање родитеља је света дужност деце. Испуњавање ове дужности доноси благослов Божји и родитеља, а преступање — проклетство и несрећу.

Савети старозаветног мудраца: Господ жели да отац буде поштован од своје деце, и Он је над синовима учврстио ауторитет мајке. Који поштује свога оца искупљује своје грехе, и скупља благо који поштује своју мајку. Који поштује свога оца доживеће радост од своје деце, и биће услишен у дан своје молитве. Који поштује свог оца имаће дуг живот ...

Који се боји Господа поштује своје родитеље; и као господаре служи оне који су га родили. Делом и речју поштуј оца свога, да благослов његов дође на тебе. Јер благослов оца учвршћује домове деце, а клетва матере раскопава темеље

... Слава човеку долази од поштовања свога оца

... Сине, помози оцу своме у његовој старости, и не жалости га у животу његову. Ако дух његов ослаби, опрости му, и немој га презрети у пуноћи твоје снаге. Јер добро оцу учињено неће бити заборављено, и, уместо грехова твојих, кућа твоја напредоваће. У дан невоље Господ ће се сетити тебе; као лед што се топи од топла времена, тако ће се растурити греси твоји.

Који оставља оца свога сличан је псовачу, који гњеви матер своју проклет је од Господа. (Премудрости Исуса, сина Сирахова, 3, 2-16).

Пример Исуса Христа, Сина Божјег

Богочовек Исус Христос, Син Божји показао је пример свих врлина, па и послушности својој пресветој Мајци и поочиму Јосифу.

Еванђелисти прећуткују Његово детињство и живот пре иступања на јавну службу.

Једини еванђелист Лука дотиче се тога периода само једном реченицом:

... „и бијаше ми послушан“ (2, 51). Али је у овој реченици све исказано. Своју љубав и бригу за своју самохрану Мајку Он је пројавио у најтежим мукама на крсту, кад ју је поверио старању свога љубљеног ученика Јована (Јов. 19, 26-27).

То је, заиста, најдирљивији пример синовље љубави према мајци својој.

Леп пример синовље захвалности родитељима

 Био један отац који је имао јединца сина. Кад је син стасао на снагу, одмењивао је старог оца у свима тежим пословима. Једном оде син код суседа у надницу да му окопава кукуруз, и то за седамдесет и пет пара на дан.

Копао је тако до пред сами мрак. А тада путем који је поред њиве водио наиђе краљ те земље.

Спазивши овог вредног и веселог човека, краљ се заустави и запита га:

— Је ли ово твоја њива, пријатељу?

 — Није, одговори сељак смерно и поклони се краљу. Ја радим под надницу.

— А колика ти је надница? упита га даље краљ.

— Равно седамдесет и пет пара, одговори надничар.

— Па како можеш бити тако весео и расположен, кад ти је надница тако мала? запита га краљ чудећи се.

 — Е, ја морам бити са једном трећином задовољан; другом трећином отплаћујем дугове, а трећу трећину остављам на страну, одговори овај добри човек.

— Како то? упита краљ још већма зачуђен.

— Ето тако, одговори овај. Све што зарадим делим са својим добрим родитељима и са својом децом. Са родитељима делим зато, што су и они мене чували и неговали, док сам био мали и слабачак; са децом зато што она иду у школу и морају да уче. Родитељима, дакле, дајем за оно што су они мени у младости чинили; а деци зато што рачунам да ће и они мене у старости чувати и неговати.

Краљ се зачуди овом добром и захвалном сину, па га богато награди новцем.

Стари су га родитељи наградили својим благословом на самртном часу, а деца његова истом захвалношћу, коју је он указао својим родитељима, те је старост своју проживео срећно и задовољно

(Из Читанке за ученике трговачких школа, друго издање Београдске трговачке омладине. Београд, 1902, стр. 25-26).