Митрополит Арсеније свјатогорски, 2. новембра. 2025. после годину и по дана проведених у затвору, у потпуној изолацији, одслужио је прво богослужење, панихиду схиархиепископу Алипију (Погребњаку), свом духовном наставнику и обновитељу Свјатогорске лавре и монашког живота у доњецкој области (митрополиту је у међувремену продужен истражни притвор на нешто више од 30 дана  – нап. „Борба за веру“).

Служба је вршена у Софијској цркви града Дњепра. Тог дана, одржано је и судско заседање које је по договору требало да почне у 12 часова како би се митрополиту омогућило да присуствује и светој Литургији, међутим касније је почетак суђења померен за 10 часова. Али је рочиште ипак започето у 12 часова, јер ето неки учесници нису могли да стигну у 10:00. Митрополит је у судници био на време.

3. новембра, током петог дана судског рочишта око 14 часова владики је позлило! Хитна помоћ је на крају морала владику да превезе у болницу. Информативна служба Лавре преноси игуманове речи:

Позло ми је. Такав притисак никада раније нисам имао — испричао је касније митрополит. — Бог ми је сведок — због своје пастве, која је долазила овде да ме подржи, држао сам се колико сам могао и нисам показивао да ми је лоше. Данас ми је било тако лоше као никада у животу. Довезли су ме на колицима до самог кревета у соби. Дали су ми јаку ињекцију, ставили инфузију, дали ми лек за смирење. У болници су ми рекли: „Нипошто не устајте“. Затим су дошли, записали моје име и презиме, и рекли: „Сутра ујутру ћете давати анализе…“ Али лекару су у вези са мном рекли: „Чим га сместиш — отпуштен си“. Он је трчао по ходнику и викао: „Шта ће ми то? Водите га одмах!“ Извезли су ме из болнице, опет на колицима, до врата аутомобила. Колица су се вратила у болницу, а мене су сместили у ауто. Упркос инфузији и интравенским јаким ињекцијама које су ми дали у болници, у том тренутку притисак ми је био 180 са 100, а пулс 128. Таквог „стабилног“ су ме отпустили и рекли да ме доведу на суд.

Рочиште је тако настављено у 17 часова. Судије су се повукле на већање у 19:30. Игноришући захтеве 10 украјинских републичких посланика за личне гаранције и захтеве за кауције, пресуда је донесена у 20:45 часова. Митрополиту је упркос угрожености живота здравственим стањем продужен истражни притвор до 10. децембра 2025. године.

____________________

„Ја не желим никуда да бежим”, – митрополит свјатогорски Арсеније

Из завршне речи владике на суду:

„Ја нисам бежао никада. Од 2014. г. сам могао да побегнем. Приморавали су ме да пређем у 'ПЦУ'. Представљали су ме 2015. г. као пуковника ФСБ, и писали како се код мене скривао В.Јанукович и да смо наводно скривали његов новац… Шта све нису писали!

...

Долазили су код мене и говорили: 'Потпишите споразум — разменићемо Вас'. Ја не желим то. Желим да будем овде. Овде је моја паства. Овде је моја братија. Овде су моје сестре, духовна чеда.”

____________________

Епископи Украјинске православне цркве у отвореном писму, објављеном 1. новембра 2025, обратили су се председнику Украјине Владимиру Зеленском, у којем га позивају да се заузме за хитно ослобађање из притвора намесника Успенске Свјатогорске Лавре, митрополита Арсенија (Јаковенка). Разлог обраћања архијереја је критично здраствено стање митрополита Арсенија којем је потребна хитна операција. У писму је истакнуто да је 23. октобра 2025. Дњепровски апелациони суд је донео одлуку о ослобођењу митрополита Арсенија уз кауцију, која је и уплаћена 27. октобра. Међутим, већ сутрадан, он је приведен од стране припадника СБУ. Стога, у Украјинској православној цркви сматрају да је држање тешко болесног јерарха кршење Устава Украјине, норми Кривичног процесног права и Европске конвенције о људским правима.

„Дубоко смо уверени да је држање тешко болесне особе у притвору без одговарајуће медицинске помоћи, не само кршење Устава Украјине, већ и директно кршење норми међународног хуманитарног права“ - изјављују епископи.

Митрополит Арсеније један је од савремених исповедника Православља и страдалника за очување канонског Православља у Украјини. Игуман Свјатогорске Лавре, митрополит Арсеније (Јаковенко) због своје оданости догматским истинама православне вере и канонским принципима Православне Цркве поштован је у целом православном свету. Његове беседе произнесене на богослужењима у Лаври слушају се далеко изван граница Украјине. Управо једна таква беседа искоришћена је да би се против митрополита подигла оптужница која је довела и до његовог хапшења. Истрага је утврдила да је митрополит наводно „огласио локације контролних пунктова ВСУ у Краматорском округу Доњецке области“ док га је СБУ још раније оптужила да промовише „прокремљовске наративе“. Ова оптужба и потоње хапшење митрополита Арсенија само је један у низу покушаја вршења притисака на канонску Украјинску православну цркву. Наиме, сам митрополит је у беседи обавестио вернике који су се упутили у манастир на празник Преподобних Отаца Свјатогорских, 23. септембра 2023. године, да су службеници СБУ на путу ка манастиру поставили пунктове и организовали тоталну проверу докумената стотине верника, који су се упутили туда на празник у манастир. При томе, службеници СБУ и припадници локалних паравојних јединица од ходочасника су незаконито прикупљали њихове личне податке, бројеве телефона, адресе електронске поште, а свакога су уз то још и фотографисали. Владика је овом беседом само хтео да истакне дискриминишући карактер оваквог поступања и третирања православних верника док се верницима других конфесија у Украјини несметано омогућава организовање ходочашћа и учествовање у масовним верским манифестацијама.

Након овог обраћања митрополита Арсенија уследио је истражни поступак, а потом и  претрес Свјатогорске Лавре 24. априла 2024. а самог митрополита су 25. априла, одлуком суда затворили на 60 дана без права на јемство.

Оваквим поступањем државних органа републике Украјине било је јасно да је њихов једини циљ био да се митрополит Арсеније ућутка, јер се његов глас далеко чуо, а да се други архијереји заплаше и одустану од сличних начина сведочења истине.

Хапшењем и затварањем угледног јерарха почиње његова голгота и тихо али громогласно сведочење да се истина не може утамничити. Митрополит је држан у нељудским условима у истражном затвору у Дњепру, у потпуној изолацији и често лишаван сна. Како се ради о човеку који има озбиљних здраствених проблема, посебно кардиолошке природе, основано је изражена бојазност за његов живот.

Нехуманим условима у затвору треба додати и постојана малтретирања, којима је Високопреосвећени био изложен током судских саслушања, која су трајала, без икаквог разлога, сатима. Тако је, рецимо, судско заседање 31. октобра 2025. трајало читавих осамнаест часова. Упркос свим покушајима дух владике Арсенија нису успели да сломе. Напротив, владика је током вишечасовног седења у суду имао времена и да се уметнички изрази кроз неколико цртежа тамо насталих.

Митрополит Арсеније учествовао је од самог отварања древног Свјатогорског манастира, 1992. године, у његовој обнови, материјалној и духовној. Постаће и намесник манастира 1995. а 2004. године Свети Синод Украјинске православне цркве доделиће Свјатогорском манастиру статус Лавре. Наредне године, 2005. намесник Лавре, архимандрит Арсеније биће изабран и хиротонисан у чин епископа.

Ова најмлађа Лавра (од укупно 5) Руске православне цркве поделила је и судбину народа током ратних дејстава, тешко је пострадала а живот су изгубила и два монаха. Међутим, старањем митрополита Арсенија монашки и богослужбени живот Лавре није се прекидао. Манастир је постао уточиште и нови дом за стотине људи који су остали без својих домова а хиљаде њих је нахранио и пружио им утеху и наду када им је то било најнеопходније.

Приредила редакција "Живот Цркве"