Суровост према животињама прелази у суровост према људима

 Један разбојник пре него што ће бити обешен узео је реч и рекао: „У својој младости ја сам био суров према животињама и тиме је срце моје огрубело до те мере, да сам после лако прешао на убијање људи. Ето због чега завршавам живот на вешалима“.

Заиста суровост према животињама огрубљује срце и лако прелази у суровост према људима, да на крају одведе у неприродну смрт и вечне муке у оном свету (Спираго, 617, 284).

Према животињама треба хумано поступати и устајати у њихову заштиту кадгод их људи муче и злостављају

 Многи случајеви немилосрдног мучења и злостављања животиња, особито теглеће стоке, коју људи користе у пословима домаћинства за рад, вожњу и превоз терета, дали су повода за организовање Друштва за заштиту животиња скоро код свих цивилизованих народа.

Чланови ових друштава пропагирају идеје да се са животињама хумано поступа, и устају у одбрану немоћних животиња кад год виде да их зли људи муче и злостављају. А ово се најчешће догађа кад их људи претоваре и батином присиљавају да вуку терет који превазилази њихову снагу.

Треба имати саосећања према јадној и недужној животињи и поставити себе у њен положај.

Један мој даљни рођак на селу био је познат у читавој околини по хуманом поступању са својом стоком.

Он никад на своје волове није викнуо, нити је бич или прут употребио.

Пазио их је као своју чељад.

Кад би приметио да су се уморили, он би их зауставио и одморио.

На његову реч: „Хајде, брале!“ они би кренули напред. Често би и сами кренули даље, чим би се одморили, не чекајући да им каже, ако би пауза одмора била дужа него што им је потребна.

Он је знао снагу своје запрежне стоке и никад ову није претоварао, па зато никад никакве неприлике са њом није имао.

Овакво његово поступање према стоци било је последица његове дубоко вере и побожности.

Његово срце било је пуно љубави и саосећања према сваком створу Божјем.

Њега нико није видео да праска, да се нервира и избезуми, нити је ко чуо да је кад што опсовао.

Био је безазлене дечје душе и са свима живео у слози и братској љубави.

Доживео је дубоку старост и мирно се упокојио.

Пример светог Исихија

Једног дана Свети Исихије изађе из своје келије и спази човека који је ишао позади великог колског товара кога су вукли волови.

 Наједанпут се један од волова спотакао и пао. Сви напори сопственика да вола дигне остали су без успеха, во је лежао на земљи непомичан као клада.

Сопственик тада заплаче.

Видећи то, свети Исихије сажали се, приђе паломе волу и почне да га милује по врату. Најзад му рекне:

„Е сад устај и иди на пут.“

После ових речи во се дигне и товар крене.

Сопственик кола задиви се и захвали светитељу.

Овај пример научио га је како убудуће у оваквом случају треба поступати (Четиј минеј, 5. март).

Многе животиње пријатељи су и добротвори човекови

Полицијски пас спасао дете

 Месеца јуна 1905. године у вароши Ашерслебену изгубило се дете једног радника, старо 3 године. Упркос детаљном тражењу није се могло пронаћи.

Тада неко дође на идеју да узме у помоћ полицијског пса.

Овај око поноћи пронађе дете у селу Визлебену, једну миљу удаљеном од вароши.

Он је шчепао дете за хаљине и донео га узнемиреним родитељима. Дирљиво је било видети како дете мирно спава са ручицама око врата паметне животиње, уверено да је у наручју своје мајке (Спираго, 631, стр. 290).

Мали пас спасао дете од смрзавања

Неки трговац враћао се једне зимске вечери са вашара. Изненада он спази мало псетанце како се приближава његовим колима и тужно завија.

Потом ишчезне на једном споредном путу лајући из све снаге.

С времена на време застане, врати се мало, као да се боји да га трговац не изгуби из вида, па опет потрчи напред, и тако неколико пута.

Зачуђен оваквим понашањем малог пса, трговац крене за њим и мало даље наиђе на дете заспало на снегу и упола промрзло и псето поред њега.

Трговац узме дете, увије га, стрпа у кола и продужи пут ка оближњем селу.

Псетанце је радосно трчкарало пред колима.

На уласку у село, трговац се заустави пред крчмом и запита њеног власника да ли познаје нађено дете.

Власник га је познао и одмах известио његове родитеље.

Отац детињи стигао је убрзо и испричао како је дете пошло на вашар у оближњу варош, па је залутало и од умора заспало на снегу. Да није било малог пса, дете би се смрзло. Пас му је спасао живот (Спираго, 632, стр. 290).

Овчарски пас зове у помоћ своме настрадалом господару

 Маја месеца 1907. године новине у Манхајму (Немачка) објавиле су следеће:

Близу станице Волделеген налазила се велика сточарска фарма, коју су чувала два сточара. Једног дана они продаду партију оваца и утоваре у вагон на станици, одакле у току следеће ноћи треба да буду транспортоване даље.

Пред мрак један од двојице сточара дође да обиђе вагон са овцама и увери се да ли је све у реду.

Силазећи са вагона, он се омакне, падне на шине и остане непомичан.

 Са њим је пошао био и његов пас.

 Кад је пас видео шта се догодило и свога господара како непомично лежи на шинама, он је потрчао до фарме, удаљене више од километра, ухватио оног другог сточара за капут и почео да та вуче ка станици.

 Овај је ишао за њим и нашао свога друга поред вагона, који је приликом пада сломио неколико ребара (Спираго, 633, стр. 290-291).

Пас спасао живот своме господару у јазбини разбојничкој

 Петроградски Журнал за 1889. годину објавио је следећи случај:

У околини Москве живео је неки богати трговац, који је откупљивао дебеле свиње од сељака и продавао касапима у Москви.

Њега једног дана посете два сељака и понуде му стотину свиња по повољној цени.

Трговац пође са њима и понесе повећу суму новца.

Из предострожности он понесе собом и револвер и поведе свога великог пса, нарочите расе, која се одликује великом снагом и оданошћу према своме господару.

Два сељака били су у ствари разбојници, који су припремили план да трговца намаме у неку избу, убију и опљачкају.

 Не слутећи ништа трговац је ишао за њима.

Разбојници су га увели у неку кровињару, више километара удаљену од Москве. Кад су ушли унутра, они понуде трговца да седне. Трговац пристане, скине са себе капут у коме му је био револвер и седне.

Видећи да нико не долази ради закључења погодбе, он се узнемири и рекне: „Молим вас пожурите, јер ја немам времена за бацање“.

На то му један од разбојника одговори:

„Да се нисте макли с места, јер живи одавде нећете изаћи“.

У том часу уђу два тобожња продавца, наоружани ножевима.

Кад је трговац видео да је намамљен у јазбину разбојника, понудио им је сав новац који је код себе имао, само да му поштеде живот.

— Нисмо ми толике будале, одговорили су они. Ви сад дајете све, а после да нас гоните са полицијом.

Са сузама у очима трговац их замоли да му дозволе да се опрости са својим верним псом.

Тада један од разбојника пусти пса, који је био остао пред вратима.

Трговац тада почне да милује пса. Али разбојницима се журило, па један скочи на њега. а други замахне ножем да му га сјури у срце.

Чим је пас то видео, он скочи на разбојника с

ножем и зубима ишчупа му јабучицу из грла. Потом, кад је овај пао, он скочи на другог разбојника, обали га и почне да уједа својим страшним зубима.

Ослобођен од нападача, трговац дохвати капут са револвером и једним метком обори трећег разбојника, који је напољу чувао стражу и потрчао унутра, кад је чуо да се у соби нешто чудно догађа.

Тако је пас спасао свога господара, заклавши два разбојника (Спираго, 635, стр. 292293).

И птице су велики пријатељи и добротвори човекови

Корист од врабаца и других птица у људским насељима

 Само једно гнездо ових птица (врабаца, грмуша, црвенперки и других) са по 5 малих у њему прождре дневно више од 250 гусеница. На тај начин један насад, док одрасте, што траје обично месец дана, поједе 7.500 гусеница, а које би уништиле око 300.000 цветова односно плодова јабука. крушака, шљива, трешања итд.

Птице су, дакле, од велике користи и добротвори наши, јер се хране инсектима који наносе велике штете пољопривреди.

Зато птице треба чувати и штитити.

Уништење само једног гнезда равно је уништењу 300.000 јабука или крушака (Спираго, 626, стр. 288).

Корист од ласта

И ласте су веома корисне.

Оне се хране мувама и комарцима. Једна ласта у току дана уништи око 5.000 ових штетних инсеката. А за месец дана један пар ласта уништи око 300.000, у току лета — више од милиона!

Кад њих не би било, људи се не би могли одбранити од мува и комараца нити од заразних болести које ови инсекти преносе (Спираго, 627, стр. 288-289).

Упозорења деци да не уништавају корисне животиње и птице

 многим школама на западу: немачким, француским, енглеским и другим, истакнута су упозорења деци да не уништавају корисне животиње и птице. Оваква упозорења могу се видети и срести дуж путева, на раскршћима и по улицама градова и села. На њима се најчешће могу прочитати оваква упозорења:

 Не убијај кртицу, јер само један пар прождере годишње више од 20.000 црва и ларва.

Не уништавај птичја гнезда. Птице су највреднији истребљивачи гусеница и због тога корисне пољопривреди и воћарству.

Не убијај јежа, јер се он храни мишевима и ларвама гундеља и уништава змије отровнице.

Штедите слепе мишеве, јер они нису шкодљиви; напротив, они се хране ноћним инсектима и лептирима.

Не убијај краставе жабе, јер су оне највећи истребљивачи пужева и хране се инсектима, па су због тога веома корисне њивама и пољима.

Не убијај цврчке и јеленке, јер они уништавају црве и гусенице.

Не чините зла гуштерима, јер се они хране пужевима голаћима, црвима, мушицама и другим штетним инсектима. (Спираго, 624, стр. 287).

Доброта према животињама често бива награђена

 О Александру Великом, краљу македонском, прича се следећа анегдота.

Једном војнику било је поверено да краљевом шатору одведе магаре натоварено врећама са златом у њима.

Товар је био тежак а магаре слабо.

Видећи да оно није у стању да понесе цео товар, војник се сажали и узме на своја плећа неколико врећа, да на тај начин олакша магарету.

Краљ је из свога шатора посматрао војника и видео шта је учинио.

Кад је војник стигао са магаретом, краљ га дочека на вратима шатора са речима:

„Ти си добар војник. Ја ти поклањам вреће које си узео на себе, да би олакшао магарету; ти си их заслужио“.

— Који имају саосећања према животињама уживају поштовање племенитих људи

(Спираго, 638, стр. 293-294).