Поштовано уредништво, помаже Бог! 

Редовно вас пратим и у нади да ћу прочитати било какве информације о свештенику који је уз Божију помоћ спасио мој живот, као и животе моје целе породице.

 Пре неколико дана, тачније 7. новембра, са пажњом сам прочитала текст „Писмо једне благочестиве породице: поводом прогона правоверног свештенства у епархији шабачкој“ (овде:), који ме побудио да и сама читаоцима Вашег сајта изнесем своје мишљење о прогону свештеника.

Због сазнања да је отац Горан Вујанић остао без своје парохије по налогу владике шабачког Јеротеја, моја породица и ја смо најблаже речено у шоку. О овом случају не смемо ћутати, сви који идемо путем Господњим! Желим да се чује моје сведочење и верујем да ће Господ услишити молитве свих нас који познају оца Горана и вратити га Цркви да служи Господу, јер је он дар од Господа!

Годинама је моја борба трајала, не знајући да сам ђавоимана ја сам завршила на лековима за смирење и антидепресивима, црне мисли и тескоба неописива. Борба је била непрестана, патила сам ја као и моја породица. Слава Господу, и захваљујући молитвама које је читао отац Горан, ја сам исцељена. Како је Господ видео моје страдање и вапај, показао ми је преко пријатеља пут до оца Горана, код кога сам убрзо дошла. Као што рекох нисам знала да сам ђавоимана. Исцрпљена и могу рећи без вере да ће ми бити боље ушла сам у Цркву. Отац Горан је свештеник који сваког човека раширених руку прихвати и пружа помоћ свима. Након прве молитве и сазнања да је ђавоиманост у питању, ја сам била јако узнемирена и тужна. Отац Горан ми је са благим осмехом рекао да не треба да очајавам, да је Господ дао шансу да се спасим, али да првенствено мора цела породица да се преобрати: литургијски живот, пост, исповест, свакодневно читање Псалтира.. На тај начин дао ми је подршку и његову помоћ за исцељење.

Љубав према Господу (Цркви) дугујемо моја породица и ја оцу Горану, јер сигурна сам да знате, уз дужно поштовање, нису сви свештеници тако приступачни и посвећени. Могла бих да сведочим о свештеницима пре него што је Господ послао оца Горана у мој живот. Поједини свештеници су ми затварали врата Божије куће, нису одговарали на позиве и поруке, а притом врло су активни на друштвеним мрежама, који су недоступни за нас „обичне“ вернике, било је и оних који су имали тарифу за читање молитава. Не судим, само морам да кажем кроз шта сам све пролазила док  нисам дошла до оца Горана, који је и када сам помишљала да одустанем увек налазио речи којима ме усмеравао ка путу Господњем – он је увек био доступан, пун разумевања и подршке. То је разлог више за моју тугу, јер не могу да замислим кроз шта пролази отац Горан и његова породица. 

Јако сам узнемирена када чујем како се прича да је оцу Горану забрањено да служи, да му је одузета парохија, да је до њега немогуће доћи, да га прислушкују, да се jaвљају лажни сведоци како би му се скинула мантија. Искрено, волела бих да све што сам чула није истина.

Апелујем и молим да свештенство Епархије шабачке не дозволи да свештеник Горан Вујањић буде спречен да ради посао који му је од Бога дат, да усмерава вернике ка путу Божијем и помаже читањем молитава за спасење душа. Ово писмо је моја БОРБА ЗА ВЕРУ! 

„Невоља је било и биваће. Околности не зависе увек од нас, али да ли ћемо бити људи или нељуди то само зависи од нас“. Патријарх Павле

Ј.С.