Прељубочинци царства Божјег неће наследити...

Постеља женидбена да буде чиста, а курварима и прељубочинцима судиће Бог (1. Кор. 6, 9; Јевреј. 13, 4). Ова заповест значи: немој имати незакониту везу са женом. Заиста, у овоме су животиње послушније Богу него многи људи. Јер животиње се везују међу собом у оно време и онако како им је Творац њихов предодредио.

А многи људи не познају ни време ни начин те везе између мушких и женских. Разум је њихов заступљен од блуда, те не разликују закониту везу са женом од незаконите, као што болестан човек не разликује слано од киселог.

Пагубне последице прељубочинства

Прељубочинство разорава човека и телесно и душевно. Прељубочинци се обично искриве као гудало и пре старости и завршавају свој живот у ранама, мукама и лудилу.

Најстрашније и најгадније болести, за које наука зна, јесу болести које се множе и разносе по човечанству прељубом.

Деца прељубочинаца наслеђују болести својих родитеља.

Заиста, болести од прељубе бич су за човечанство.

Од болести које се шире прељубом тело трули и распада се, душевне силе ослабе и растроје се, човек постаје блесав, слабоуман, некарактеран, склон сваком злу и пороку, човекомрзац и богомрзац, отров за друштво.

Као што је његово тело извор гноја и смрада, тако и душа само точи гној и смрад.

Зато је Бог, који све зна и предвиђа, издао заповест против прељубе, против блудног живота, против ванбрачне везе међу људима.

Нарочито омладина народна треба да се чува овог зла, као од отрова змијиног.

Јер народ у коме се омладина преда распусном и незаконитом телесном животу нема будућности.

Такав народ имаће све богаљастија, тупоглавија и немоћнија покољења и најзад пропашће.

Пропаст Содома и Гомора

 Ко уме да чита прошлост људи и народа, може се довољно научити каква страховита казна постиже прељубочина племена и народе.

У Светом писму описује се пропаст два града, Содома и Гомора, у којима се није могло наћи ни десет праведних и чистих људи. Због тога је Бог пустио огњену кишу са сумпором, те су оба града одједном затрпана као у гробу (1. Мојс. 18, 20-33; 19, 1-28).

Пропаст Помпеје

 У Јужној Италији постоји и сад место звано Помпеја, негда богат и раскошан град, а сада само једна жалосна рушевина, на коју се људи сакупљају, да виде и да уздрхте душом од страха и ужаса.

Богатство је овај град довело до тако раскалашног и блудног живота, какав се ваљда у свету није запамтио.

И дошла је казна Божја изненада. Једног дана провали се планина

Везув, близу Помпеје, и вулкан избије из те провале, и огњена киша са пепелом почне да засипа град Помпеју са свима њеним житељима, док је није засула високо изнад кућа, као што се један мртвац у гробу засипа.

А народима здравим у том погледу Бог даје свако добро у изобиљу (Епископ Николај, Први Божји закон... стр. 42-47).

Чудесан догађај са Таксиотом

То је био војник у Картагини. Цео живот провео у тешким гресима, али се најзад покаје, остави војничку службу и живео богоугодно.

Изишавши једном са својом женом на своје имање близу града, учини прељубу са женом свога аргатина, и одмах потом уједе га змија, и умре.

Био мртав 6 сати, потом се дигне и тек четвртог дана проговори и исприча како је после телесне смрти пролазио кроз ваздушна митарства (То су ваздушне капије на којима зли духови сачекавају душе по растанку са телом и испитују за поједине грехе учињене у овом животу).

Прошао је некако кроз сва митарства, док није дошао до митарства блуда.

Ту је пао у мрачно обиталиште демона, одакле буде изведен на јемство једног анђела и послан поново у тело, да откаје свој последњи грех.

 И кајаше се 40 дана, идући од цркве до цркве и ударајући главом о врата и прагове.

Причао је плачући о страшним мукама у којима живе грешници у оном свету, и преклињаше људе да не греше и да се покају за већ учињене грехове.

Четрдесетог дана са радошћу се преселио у царство Бога милостивога

(Епископ Николај, Охридски пролог, 28. март, стр. 236).