„О Господе велики и силни,

пред Киме се тресу Херувими,

има л` ишта Теби непознато?“

Небеска Литургија св. владике Николаја

Дуго се ништа није чуло из епархије аустријске, јер се ништа није ни дешавало – по девизи „на западу ништа ново“.

Прошло је две године од како су четири свештеника (Миомир Сандо, Александар Столић, Александар Станковић и Далибор Брнзеј) прешли у истанбулску патријаршију (цариградска патријаршија за оне који не знају), а ускоро ће се навршити и две године од како су враћени као да се ништа није десило; као да период од октобра 2023. до децембра 2023. није постојао. Иако би неки волели да међу свима завлада амнезија, ипак се тај период памти.

Хајде да се присетимо: како би тобожњи ревнитељи, браниоци реда и поретка и борци за веру заштитили себе (а наводно и парохије) од епископа Андреја, они прелазе под заштиту тобожњег душебрижника свих православних у Аустрији – митрополита истанбулске патријаршије Арсениоса Кардамакиса. Погледајмо средства којима су се користили неки од њих: присвајање новца ЦО, затварање храма и спречавање богослужења, ругање чину епископа и свештеника СПЦ-е, физички напади, ширење дезинформација, блаћење св. Саве и ширење лажи о његовом житију. Неки су постали чак и фејсбук и тик-ток звезде а при том су изазвали велику саблазан и поделу у народу. Након таквих непочинстава, рекло би се, следи казна – тако је и било, али не за те свештенике већ за надлежног епископа (који јесте екумениста и новотарац). Испраћен је у Швајцарску и Италију уз ругање и подсмех „совјета нечестивих“ (Пс 1,1), а епархијом аустријском (која ће се основати у мају 2024. изузевши је из аустријско-швајцарске епархије) је завладао - тада још увек само – епископ бачки Иринеј. Злочинци су враћени на место злочина и „светац бачки“ је вратио све под контролу.

„Еда ли се постидеше што чинише гад? Нити се постидеше нити знају за стид“ (Јер 8,12), јер су им сва средства оправдана ако им је у личном интересу. Зар су то пастири којима је поверено стадо, личе ли бар мало на доброг Пастира? Више личе, рекло би се, на најамнике и лоше занатлије а можда се препознају и у пастирима Израиљевим из пророштва Језикиље (Јез 34,1-16) – свако нека одлучи сам, али по плодовима њиховим познаћете их. А шта је постигао сада већ (самозвани) архиепископ и митрополит Иринеј у протекле две године? Пензионисао је поједине свештенике, оставио упражњене парохије, централизовао финансије парохија ради лакшег управљања средствима и умирио све побуњенике, или скоро све. Тројицу јесте: Станковића овде у Бечу, (насилника) Брнзеја у Салцбургу и (тик-ток и фејсбук звезду) Столића у Инзбруку – све бољи од бољег. Међутим Сандо иако званично враћен у СПЦ, није вратио оно најважније око чега се и споре а то је новац – ипак треба употребити новац епархије аустријске у корисне сврхе нпр. за завршавање манастира у Каћу; свакако аустријска епархија има доста па може да припомогне где затреба. У Грацу имамо дакле тренутно две парохије СПЦ-е које паралелно делују – колико успешно у духовном смислу само Бог зна! Годину дана су ову парохију и њен верни народ који се није слагао са поступцима тамошњег свештеника оставили без богослужења. Кад су видели да нема „правог“ помирења, поставили су младог и неискусног свештеника у Грац. Две парохије, а народ подељен на три дела: оне који иду код свештеника Миомира Санда, оне који иду код свештеника Немање Мићића и оне који нигде не иду – два Србина, три партије.

Тако ова епархија животари последње две године под бачком управом. И док тако село гори а јерархија СПЦ-е се чешља, раније поменути „душебрижник“ свих православних у Аустрији, митрополит Арсениос, у међувремену поставља Србе свештенике на различите парохије у Аустрији. За кога? Да није можда за мали број Грка који живе у тим местима или за оне придошле украјинске избеглице које су обмануте лажима са Фанара? Не, него за Србе – Срби треба да пуне џепове и касе похлепних и незаситих фанариота. Цариградска митрополија у Аустрији је у лошем финансијском стању а и по броју верника су слаби па им треба свежа крв, коју ће им набавити домаћи српски издајници. У задњих 14 дана митрополит Цркве у Турској Арсеније рукоположио је двојицу вероучитеља из најзападније аустријске покрајине у ђаконски чин. Један од њих је Србин а други одлично говори српски и ожењен је Српкињом. Пратећи рад и (не) дело истанбулске патријаршије и њених клирика кроз блиску и даљу прошлост, они овим припремају терен да приведу народ под своју управу.  Знају они да неће одмах успети тј. неће са старијим генерацијама али ће будућа, верски и национално неосвешћена покољења бити савршене жртве.

А бачки? Он има друге обавезе, али Аустрију ипак не пушта из руку – данас (16.11.2025) није био у свом Новом Саду на слави града већ нас је почаствовао својим присуством на Литургији у Бечу.

Истини за вољу он јесте на св. Димитрија рукоположио свештеника за ову епархију који (по бачким критеријумима) сигурно испуњава све услове и компетентан је за поверену му службу, као и многи други који су доведени од њега у ову епархију. Ипак се стиче утисак да бачко неделовање а Фанарско деловање указују можда на неку сарадњу са циљем да Фанар преузме парохије СПЦ-е у Аустрији. Не би био први пут да Фанар укида СПЦ и преузима управу али овог пута можда уз помоћ изнутра, јер тренутно у епархији аустријској СПЦ-е има доста потенцијалних издајника и прелетача. Жалосно је да ми Срби увек кумујемо својим штетама. А што се оних тиче који су већ добровољно прешли у структуру Фанариота, нека не мисле да их ови цене и поштују – они су за њих само корисне будале, средство у придобијању „нових верника“. Све њих постављају да буду паралелна структура или алтернатива. Само размислите, ако вам не одговара свештеник СПЦ-е можете код „Србина“ у цариградској патријаршији – говори исти језик, може славска знамења да вам освештава, водицу да свети итд. А још ако су и вероучитељи као новорукоположени ђакони (и њихове жене), онда ће децу водити код себе у Цркву, јер зашто не би ишли код свог вероучитеља на Литургију – поготово ако ће служити на немачком јер, нажалост, наша деца више не разумеју српски! То је модерни приступ Фанара. Раније су бранили српски језик и писмо, црквено појање и славу а новије доба приступају лукавије – не бране Србима језик, писмо и обичаје него из тобожње пастирске бриге о младима и будућим генерацијама они им нуде оно што нико не нуди – богослужење на њима разумљивом језику. Неко ће рећи: „какве везе има што су прешли код другог владике и у другу јурисдикцију, није веру променио“? Али у томе и јесте кључна ствар, променом јурисдикције тј. преласком у истанбулску патријаршију они пристају на идеологију коју заступа Вартоломеј турски – да је он источни папа и да је непогрешив у својим поступцима. Крвопролићу у Украјини је кумовао Вартоломеј, дакле и његове руке су крваве а сви клирици његови, вишег или нижег степена, морају да подржавају све што он заступа. Украјина је био пример како ће Вартоломеј поступати и у другим помесним Црквама нпр. у нашој Српској Православној Цркви по питању Косова и Метохије чије црквено отцепљење већ припремају; па затим и Црне Горе, Републике Српске, Босне и Херцеговине, Хрватске итд. јер Фанар то сматра дијаспором на коју полажу право. Свака сарадња са структурама Фанара једнака су издаји вере и народа, могли су слободно да се приклоне папи у Риму, јер нема велике разлике између Вартоломеја истанбулског и папе римског.

Размишљајте о овоме пастири ако вам је стало до повереног вам стада, ако лични интерес није заузео Христово место у вашим срцима – част изузецима!

O tempora, o mores! Нису Срби као што су некада били, није свештенство као што је некада било. Нисмо истински синови Светог Саве, нисмо синови Авраамови, а следствено нисмо онда ни имена Хришћанског, имена Христовог достојни. Скромност је замењена бахатошћу, чедност – развратом, правда – неправдом, ревност у вери – неутралношћу и млакошћу; изгубили смо страх Божији!Зато „све Саво на кољена клечи, блиједо му лице од ужаса! Али се Срби живог Бога не сјетише, нити Бога ни својих гријехова!“