„Дошло је време да сваки хришћанин себи постави ово питање.

Да ли је он хришћанин?

Хришћанин је грађанин Неба, а не земаљске домовине.

Звучи скандалозно, али у том смислу, Христос није донео мир. Христос је "скандал".

Примарно сродство није сродство по крви или земљи порекла, већ сродство у Христу.

Од нас се тражи, у име народа или државе, да пристанемо на злочин или да посветимо цео свој живот служењу отаџбини или нацији.

Од нас се тражи да добробит земље у којој нам је суђено да се родимо, или где су се родили наши преци, сматрамо највишим добром и да због тога заборавимо суд, милосрђе и веру.

Наша једина и вечна домовина је Небо.

Ми нисмо националисти, јер у Христу и Његовој Цркви више нема нација.

Ми, бивши Руси и Татари, Јевреји и Американци, постали смо један нови народ, народ Завета.

Молимо се и наша срца боле да доведемо што више људи нашег језика (као и људи...) других народа — нема разлике) у небески дом.

Нисмо патриоте земље, јер се сећамо речи Светог Григорија Богослова:

„Ове земаљске отаџбине и расе су само забава нашег привременог живота и позоришне представе. Јер отаџбина је оно што је свако украо или насиљем или сопственом несрећом, и где су сви подједнако странци и туђини, колико год се играли именима...“

Чланови Тела Христовог, превазилазећи сродство језиком, јединство држављанством, па стога и интереси Васељенске Цркве, важнији су нам од свих других интереса.

Само они који су постали истински грађани Неба могу постићи истинску слободу, о којој је Спаситељ рекао:

„Ако вас Син ослободи, заиста ћете бити слободни“ (Јован 8:36).

Више нисмо обавезни да размишљамо у складу са овим пропадљивим светом.

Не смемо претпостављати да су друштво, народ, држава важнији од појединца.

Идеологија ће му рећи:

 „Како се можеш радовати у Богу када твој народ пати?“

Отаџбина је у опасности, а ви се радујете? Неотуђива људска права се грубо крше, а ви само мислите на неку радосну будућност?"

И то је истина.

Докле ће се хришћански националиста радовати када његова нација губи своје предачко станиште?

Хоће ли хришћански патриота радовати се у Христу када је његова Отаџбина у опасности?

Где је радост хришћанског либерала када му држава стално крши права?

Његов једини излаз је да постане грађанин Раја."

Превод: "Борба за веру"

Из књиге "Грађанин неба"  оца Данила Сисојева, кога је муслиман убио у цркви