Да ли вас такозвани кјуар код неодољиво подсећа на лавиринт? Повезаност уоште није случајна, с обзиром да лавиринт има значајну улогу у окултизму. Налазимо да се у Вавилону и Египту користио као храм, у чијем централном делу се обављало и жртвоприношење.

Митолошки карактер

Историјска истраживања открила су лавиринте на простору Крита, направљених од земљаних зидова, бразди, плочица или подземних вијугавих путања. По критској легенди помиње се Деделов лавиринт, где је Тезеј пронашао и убио Минотаура (митско биће, пола човек а пола бик). Зато је у самом средишту Деделовог лавиринта приказана глава бика или Тезеј који убија минотаура. С обзиром да је Крит на подручју медитерана, где су се мешали културни утицаји не чуди што је слика жртвоприношења попримила и митолошко значење.

Више од митологије

Дубља истраживања откривају да није реч само о митологији, већ да се лавиринт користио у иницијацији – као увођење у тајне које су доступне посвећенима. Пре самог уласка у лавиринт обављао се ритуални плес, а онда се кретањем по вијугавим путањама улазило у сам центар. Пролажење сложеним путањама имало је смисао порођајних трудова или поновног рађања. Симболички гледано, у свим окултним организацијама иницијација и означава увођење у нови живот, који подразумева и чувања тајне која се тим чином открива. Међутим, иницијацијом се улази и у поље оностраног, односно духовног, што отвара простор за деловање нечастивог. За православне хришћане свака иницијација суштински представља чин анти-Крштења и веома је опасна за душу.

Окултна позадина

Латинске речи labor + intus – „према унутра“ можда и најбоље описују окултну позадину лавиринта. У култу источне звезде лавиринт симболички представља човеково окретање ка духовном, ка својој унутрашњости која се прилагођава утицајима космичких циклуса који се непрекидно обнављају. Због тога и налазимо лавиринте у облику кругова или кружних путањи, при чему круг симболички приказује кружење једне те исте, читај – енергије нечастивог. Круг тако постаје и својеврсни приказ поновног рађања, тј. реинкарнације која је за окултисте веома битна. У масонским ложама лавиринт открива пуноћу космичке интелигенције, односно интелигенцију великог архитекте (за хришћане – палог анђела) који својим нацртима надахњује слободно-зидарску делатност, односно креирање зла у свету. Алберт Пајк спомиње да је лавиринт направљен у част сунца – коме се приписује божански карактер. По сведочанству Кети Барнс која се у својој доктроској дисертацији[1] бавила истраживањем окултних симбола, сазнајемо да су неки лавиринти направљени како би се демони увукли у њих, тако да после никада не могу да изађу. Што је лавиринт сложенији утолико више и захвата енергију нечастивог која се даље преноси на оног ко у тај лавиринт улази, или који се служи његовом симболиком.

Кјуар код као облик сложеног лавиринта

Када видимо да кјуар код својим изгледом подсећа на сложени лавиринт, онда ствари постају јасније. Ако још боље погледамо приметићемо да су креатори кјуар кода додали и детаље које лавиринт експлицитно не приказује. Реч је о три квадратића који су исцртани у угловима (са леве и десне стране у горњем и са леве у доњем делу). Према кабалистичкој нумерологији сваки од квадратића је графички број шестице, а пошто има три квадрата, он приказује три шестице, односно знак антихриста.

Све веће присуство, односно коришћење овог кода има за циљ и преношење енергије (нечастивог) која се у њему налази. Циљ је поробљавање човечанства и припрема за долазак антихриста. Сетимо се да су управо у време пландемије почели да се израђују дигитални сертификати са кјуар кодом, што је био и својеврсни тест за човечанство. Границу су могли да прелазе само они који су имали сертификат који се инсталирао у мобилном уређају као кјуар код – преко којег су даље и очитавани лични подаци.

Дигитални идентитет

 Данас, када Еу на својим граничним прелазима захтева ваше биометријске податке, отиске прстију и фотографије лица, односно уводи дигитални идентитет, ствар постаје крајње забрињавајућа. Дигитални идентитет је почетак потпуне контроле и надзора кретања, плаћања, пружања увида у здравствено стање, казнену евиденцију или оно што се на интернету претражује. Примање дигаталног идентитета, за хришћане означава одрицање од крштеног имена, од Богом дане слободе. Примањем дигиталног идентитета постајемо заточеници логора – у коме усместо имена имамо број, у коме нам је кретање ограничено и сваки наш покрет праћен камерама. Човек ипак није, нити може бити број, пошто носи име по коме га препознајемо као јединствену и непоновљиву личност. Ј. Харари, гласноговорник Светског Економског Форума наговештава: Бићете „срећни“ а нећете имати ништа! То значи да ће људи бити празни попут љуштуре, изгледаће споља као људи али неће имати душу!

Кјуар код као жиг звери

Креатори дигиталног идентитета жале обједињавање биометријских, личних податакака, банковних рачуна, здравствене књижице, возачке дозволе, ђачке легитимације или студентског индекса у један јединствени документ. Јединствени знак, односно симбол тог обједињавања треба да постане управо кјуар код, који је (имајући у виду окултну позадину) веома „подесан“ за такву намену. Гледано из перспективе окултног кјуар код означава поробљвљање човека, односно његову свезаност од стране нечастивог. Тиме што ће подаци свакога човека бити унети у кјуар код, они ће на тај начин бити и сједињени са нечастивим, чија је енергија (по веровањима окултиста) затворена унутар кода путањама сложеног лавиринта.

Ствар је свакако виша од симболике, што видимо по директивама Еу која уводи и дигитални новчаник – који би по њиховом науму ускоро требао да замени папирни новац. Уколико до тога заиста и дође, онај ко не буде имао кјуар код, односно дигитални идентитет унет у њега, неће моћи ни да купи, ни да прода и испуниће се речи Св. Јована Богослова из Откривења, који каже: „И учини све, мале и велике, богате и сиромашне, слободњаке и робове, да им даду жиг на десној руци њиховој или на челима њиховом, да нико не може ни купити ни продати, осим ко има жиг, име звери или број имена њена“. (Откр. 13, 16-18).

Кјуар код се за сада користи највише преко мобилних уређаја, али се у будућности врло лако може имплементирати преко чипа на десној руци, или у облику невидљиве тетоваже на челу.

Уместо закључка

Јасно је да је свет кренуо путем погибељи и да је повратак назад готово немогућ, али исто тако знам и осећам да ствар није решена, и да се време још није испунило. Да борба не сме престати, да траје, и да ће трајати! Иако је чини се остало мало, јер имамо озбиљне назнаке о крају света, ипак не знамо време и час. Једно је план нечастивог, а друго сасвим оно што је воља Божија. Свемогући Господ веома лако може допустити да свет уђе у очишћујући рат у коме ће постојећа технологија бити уништена, и за чије обнављање ће бити потребне године и године, што значи да се и време може продужити.

Зето је потребно да стражимо, и да својим примером сведочимо веру. Речи истине су нам потребне ради охрабрања и ободрења како не би упали у очајање. А међусобно снажење, подупирање и подизање је важно како би се подигао борбени дух. Остаје нам такође да јачамо своју веру, учвршћујемо наду, и да се истичемо делима љубави – по којима ће нас Христос препознати и увести у Царство Небеско као своје. Амин!