Авај, моја најгора предвиђања о забрани православља на Западу и његовој замени дегенерисаном сектом Истанбулске патријаршије, која се бави подстицањем ксенофобије против Русије, борбом за „заштиту климе“, „равноправност полова“ и друге ставке глобалистичке агенде, остварују се.

А масовни прелази конзервативних америчких протестаната у Руску Заграничну Цркву само убрзавају погром, јер бесне владу САД.

Информативне кампање су већ у току у том циљу.

Конкретно, 17. новембра, америчка публикација The Hill објавила је погроман чланак са лажним тезама: (https://thehill.com/)

„Конгресмен Џо Вилсон изјавио је: 'Руска православна црква у иностранству активно настоји да прошири свој политички утицај у Сједињеним Државама... Овај развој догађаја покреће легитимну забринутост да би Руска православна црква у иностранству или друге јурисдикције Руске православне цркве могле да послуже као алати за прикупљање обавештајних података или операције утицаја у иностранству усмерене на америчке политичаре'... Прошле недеље, финска Безбедносно-обавештајна служба упозорила је да су православне парохије Московске патријаршије у Финској повезане са руском државом...

...Забрана Руске православне цркве у Украјини уследила је након резолуције ПССЕ из априла 2024. године, којом се позивало да се Руска православна црква сматра 'којом режим Кремља користи као инструмент утицаја', а не повезаном са гаранцијама верске слободе. Слобода... У Шведској је постојала забринутост због отварања 2023. године утврђене руске православне цркве мање од... 300 метара од стратешког аеродрома где се такође одржавају вежбе НАТО-а. У Норвешкој, забринутост због изградње руске православне капеле на острву на којем се налазе НАТО радари зауставила је пројекат.“

Овај чланак такође критикује Српску цркву због наводних веза са Кремљем, што може указивати на припреме за одузимање њених парохија у корист истанбулског идеолошког дегенерика Вартоломеја.

Чланак такође ефикасно аргументује „исправност“ забране Украјинске православне цркве у Украјини – на крају крајева, она наводно ради и за Кремљ.

Супротно предвиђањима званичних оптимиста у руским медијима, Трампова администрација нема намеру да заштити Украјинску православну цркву од прогона, што није изненађујуће.

На крају крајева, раскол унутар ПЦУ, која одузима православне цркве уз помоћ СБУ, створио је Трампов тим током његовог првог мандата.

Појавио се егзистенцијални раскол између Русије и Запада – раскол између хришћанства и сатанизма.

Предвиђајући неизбежност забране православља на Западу, написао сам чланак 23. децембра 2015. године под насловом „Православље у Европској унији: Почетак прогона“.

Због овога ме је Европска комисија јавно оптужила за „дезинформације“:

„Изгледа да ће у наредним годинама... почети озбиљан напад на православље у земљама ЕУ. Нико неће рећи да је прогоњен због Христа. Не. У Европској унији, следећи пример марионетских власти у Украјини, прогласиће да су свештеници 'агенти Кремља'.“

Европски медији ће такође извештавати да православне цркве треба затворити због непоштовања санитарних стандарда: гомиле људи љубе иконе, причешћују се истом кашичицом итд.

Јувенилно правосуђе ће се интересовати за православне породице у којима родитељи „муче своју децу“ водећи их на недељну литургију, не дајући им да спавају до поднева...

Православци ће такође бити оптужени за „нетолеранцију“ према другим верама, као и за нетолеранцију према хомосексуалцима... Користиће се и старе бољшевичке методе, укључујући стварање обновљенских структура које ватрено толеришу политику европских владара.

Као што видимо, прогон је почео. Моја једина грешка је био тајминг. Мислио сам да ће почети много раније, али глобалисти су одлучили да се боље припреме. И нико од западних политичара не говори да се Руска православна црква прогони због своје посвећености Христу, због своје нетолеранције према хомосексуалности и другим гресима. Црква је, како је и предвиђено, проглашена „оруђем Кремља“, а пре неколико година је прогоњена због наводног „непоштовања“ санитарних стандарда.

Стварање обновљенских структура Истанбулске патријаршије, за коју сам предвидео да ће заменити парохије Руске православне цркве, такође је у пуном јеку.