Познато је ђавоље начело латинско, које гласи: циљ не бира средство. У то ђавоље начело су упали најпре Адам и Ева, по наговору ђавола, кад су узели са забрањеног дрвета знања добра и зла да би постали као богови. И у то ђавоље начело упадају сви безбожници и јеретици од постања света па до данас.

Па да не би и ми упали у то ђавоље начело, ваља нама да строго држимо Предање Цркве, како су нам предали Свети Оци, који су најпре на делу остварили тај циљ живота на земљи, па су онда предали нама и указали и речима и делима како да остваримо тај циљ живота на земљи.

Господ Исус Христос је и делима и речима указао тај циљ, на пример, у Јеванђељу Господ се моли за Апостоле и говори Богу Оцу:

„Оче,... ово је живот вечни, да знају Тебе јединог истинитог Бога, и Исуса Христа, Кога си послао... и указах им име Твоје, и указаћу, да љубав, којом си Ме возљубио, у њима буде, и Ја у њима“ (Јн. Глава 17).

Исто и апостол Павле и делима и речима указује тај циљ и говори у Посланици Ефесцима: „Зато вас молим, да се не озлобите (да се не огорчите) због невоља мојих ради вас, које су слава ваша. Тога ради преклањам колена моја пред Оцем Господа нашег Исуса Христа... да би вам дао по богатству славе Своје, силом да се утврдите Духом Његовим у унутрашњем човеку, да се усели Христос кроз веру у срца ваша, да будете у љубави укорењени и утемељени, да би могли разумети са свима светима... и познати већу од знања љубав Христову, да би се испунили сваком пуноћом Божијом“ (Еф.3:13-19).

И у Посланици Римљанима: „Ко ће нас раставити од љубави Божије: да ли невоља, или тескоба, или гоњење, или глад, или нагота, или беда, или мач? као што је писано: ради Тебе смо умртвљавани вас дан: рачунамо се као овце за клање. Али у свему томе побеђујемо кроз Бога, Који нас је возљубио. Јер се уверих (тј. јер сам познао на делу и доживео), да ни смрт, ни живот, ни анђели, ни начела, ни силе, ни садашње, ни будуће, ни висина, ни дубина, ни друга икаква твар не може нас раставити од љубави Божије, која је у Христу Исусу Господу нашему“ (Рим.8:35-39).

И у Јеванђељу и у Посланицама указан је циљ живота на земљи, а то је по Апостолу: да човек позна већу од знања љубав Божију. Хоће да каже, да је љубав Божија толико већа од знања, да човек може само мало или делимично да позна љубав Божију. Свети владика Николај у својој песми „Слобода“ понавља више пута: „Љубав Божија, кад зароби, сваког ропства ослободи“, што значи да срце човеково мора да буде у неком ропству све док га љубав Божија не ослободи.

И да не би упали у ђавоље начело латинско, које гласи: циљ не бира средство, - и Јеванђеље и Посланице и Предање Цркве указују којим средством постићи тај циљ – познати већу од знања љубав Божију, и једино средство је – крст, јер само на свом крсту човек може да позна љубав Божију. Па да не би људи избегавали и правдали се, како не шта је њихов крст, зато и Јеванђеље и Посланице и Предање јасно говоре шта се мора избегавати и шта се мора чинити, и тако се формира крст хришћанина.

На пример, сво Јеванђеље и Посланице и Предање јасно говоре против земаљског богаћења, и Господ говори: „Не можете Богу работати и мамони (идолу богатства)“, док наши епископи, свештеници и многи монаси отворено се клањају идолу богатства – мамони, и они не знају свој крст и не носе свој крст и зато не могу да познају љубав Божију на свом крсту.

И питање је: зашто су они толико помрачени од демона? И одговор имамо у Јеванђељу: вероватно зато, што они слабо посте и моле се Богу, јер Господ је рекао: „Тај род не исходи (друкчије), осим молитвом и постом“ (Мт.17:21).