|
 Драги пријатељи,
Имамо част да Вас обавестимо да је чланак Диогениса Д. Валаванидиса, председника Центра за заштиту хришћанског идентитета из Београда, који је на сајту "Борбе за веру" објављен 3.11.2025. године https://borbazaveru.info/, под насловом "ЛИТУРГИЈА ПОД АНАТЕМОМ", данас, 28. новембра 2025. године је објављен као централни наслов на првој страни једног од најугледнијих православних листова на свету "Ορθόδοξος Τύπος - Православна штампа", који Вам достављамо у прилогу у целости (видете на крају овог чланка).
Текст је објављен под насловом "ΛΕΙΤΟΥΡΓΙΑ ΕΝ ΑΝΑΘΕΜΑΤΙ ΒΑΥΚΑΛΙΖΟΜΕΝΟΥ ΠΑΤΡΙΑΡΧΟΥ", што значи ЛИТУРГИЈА ПОД АНАТЕМОМ УОБРАЖЕНОГ (УМИШЉЕНОГ) ПАТРИЈАРХА". Користимо прилику да подсетимо, да је у тексту "ЛИТУРГИЈА ПОД АНАТЕМОМ", између одсталог, наведено и следеће: "...Без обзира на непремостиве разлике између Источне и Западне Цркве, АГРЕСИВНИ ЕКУМЕНИЗАМ наступа самоуверено, јер моћни економски фактори са огромним утицајем на светску политику, екуменистима пружају пуну подршку кроз неограничено финансирање! Тако су, осим Константинопоља, створени моћни екуменски центри унутар помесних аутокефалних православних цркава, како малих тако и великих, чији су протагонисти највиши црквени високодостојници! Спознаја оваквих чињеница ствара тугу и горак укус у устима сваком искреном вернику Једне, Свете, Саборне и Апостолске цркве, уз неизбежно питање: „До које границе у духовном и моралном смислу може човек да падне, да би злоупотребио добијено архијерејско достојанство“? Због свега реченог, неопходно је да наведемо да је општепозната истина, да уколико би се помешало нешто што је изворно, чисто, непатворено, као што је Источна православна црква, са нечим што је упрљано бројним новотаријама, патолошким и девијантним појавама, као што је Западна хришћанска црква, непобитна истина је да би у том случају, једино чиста страна могла да се упрља, а никако прљава да се очисти! Исто тако, када је папа Јован Павле Други, лансирао доктрину по којој „Европа дише на два плућна крила – крило источног и крило западног хришћанства“, којој је посветио добар део свог понтификата, није ни слутио да ће та плућна крила бити озбиљно угрожена и пре него што буду профункционисала. Због тога је неопходно да укажемо на непобитну чињеницу, да је плућно крило западног хришћанства тешко оболело ради прихватања бројних новотарија и благонаклоног става према појави сатанизма, тако да би спајањем са здравим плућним крилом – изворне и чисте Православне цркве, консултујући медицинску науку али и здраву логику, једино здраво плућно крило могло да оболи, док болесно никако не би могло да оздрави...". С поштовањем, Диогенис Д. Валаванидис ОРТОДОКСОС ТИПОС (пдф) |
