Помаже Бог браћо борци.

Ево да известим из Неготина, о бахаћењу и скрнављењу светосавља и исмевању истог од стране новотараца. Пре него што погледате вест, само да кажем да је ресторан „Ламоара“, где је организовано донаторско вече за цркву, фенси-шменси ресторан који користе фирме за пословне ручкове, а такође и "елита" да буде виђена.

Црквене просторије у колу србских сестара нису довољно скромне за донаторско вече, а о смирењу и уметности Секе Алексић да и не говорим, црквени хор није довољно узбудљив и пароносан за ту прилику.

Погледајте вест.

+ + +

Успешно организовано Донаторско вече за завршетак радова на храму Свете Тројице

Донаторско вече окупило је Неготинце и Крајнце, приложнике чије ће донације помоћи да се радови на фасади храма Свете Тројице приведу крају и ова светиња заблиста као пре 150 година. Приложници и акционари донирали су 2.623.060 динара, на самој вечери као и електронским уплатама.

Прошао је век и по откад су наши преци закорачили у свој храм посвећен празнику Свете Тројице, прекрстивши се на улазу и целивајући врата кроз која ће вековима и надаље улазити Неготинци и Крајинци, са вером да ниједан ветар који тутњи овим просторима не може да помери темеље светиње и умањи снагу народа који живи на овим просторима.

Храм је након 15 деценија дочекао да нам се поново открије лепота његових фресака и величанственост спољне фасаде. У протекле четири године урађен је велики посао рестаурације и конзервације фрескописа, пода и мобилијара у храму који датира из 1876.  године, чији је пројектант био Александар Бугарски, некада трећи по величини храм у Србији, са изразитим и јединственим фрескописом. Започети су радови на рестаурацији и конзервацији фасаде храма, укључујући и крстове.

Донаторска вечера, која је синоћ организована у ресторану „Ла Моара“, била је прилика да се сакупе средства која ће помоћи завршетак започетих радова како би овај благодатни драгуљ заблистао, освештан на Ђурђевдан 1876. године, наредне године.

„Ево нас данас сабрани око једне жеље да довршимо дело које смо почели, а то дело јесте светиња, светионик града Неготина, који је сведок истине вере и љубави наших предака, нас самих и будућих покољења према Богу. Није залуд реченица прадедова,  богомоља је огледало града и села. Већина нас, када излазимо из својих домова, огледамо се како бисмо видели неке пропусте и мане пре изласка, али ако је то огледало прљаво, полупано и прашњаво, то никако није могуће урадити сем да се огледало поправи и замени. Храм Свете Тројице јесте наше огледало у коме огледамо наше душе и призивамо кроз њега Онога који је увек спреман да нам помогне на саму реч наше молитве. Да је то истина, сведочанство је и наша молитва да се овај храм обнови и васкрсне из таме у којој је био и да на видело изађе сваки кутак његове лепоте“, обратио се на донаторској вечери протонамесник Марјан Керчуљ, архијерејски намесник неготински.

Донаторска вечера била је прилика да се у заједништву окупе Неготинци различитих еснафа, онако како су то чинили наши преци пре скоро два века, сакупе новац и уграде себе у темеље и зидове свог храма. Црква Свете Тројице грађена је од 1872. године до 1876. на иницијативу епископа Евгенија, захваљујући средствима старе неготинске цркве, капитала еснафа и општинске помоћи, и истим путем данас корачају потомци градитеља светиње.

„Лично желим да захвалим свима вама, најпре вама часни оци, који сте са црквеним одбором, са верним народом и са свим расположеним људима добре воље, који осим верске мотивације осећају и неготинску саборну цркву као део наше богате културне историје овога града и овога краја, и да су се можда на тим крилима и са таквим мотивима овде нашли. Оно што посебно желим да кажем јесте моја радост што видим многа лица која сам сретао у свом двадесетогодишњем животу у манастиру Буково, а сада, после 11 година архијерејске службе са катедром у Зајечару, то је моја велика радост , да вас видим овде окупљене поводом племенитим, духовним, величанственим. Ја као рођени Зајечарац морам са радошћу и одређеном врстом жалости рећи да ово Зајечар нема, овакав дух који влада у Неготину, и да је то нека моја молитвена жеља,  да се не само у Зајечару већ свуда по епархији и по нашој светој српској земљи пренесе и умножи овакво духовно сабрање и сабирање, оваква добра воља, поштовање према своме отачаству, према својој прошлости, да се на сличан начин умножи то једно промишљање будућности“, рекао је његово Високопреосвештенство митрополит тимочки Иларион, на донаторској вечери.

Свако је синоћ у прикупљању 2.623.060 динара учествовао својим прилозима према својим могућностима; донацијама, електронским уплатама и на самој аукцији.

Први део аукције био је посвећен уметничким фотографијама које је урадио Рајко Каришић, а на аукцијској продаји била је и слика Неготинца Милана Степановића, као и ексклузивна вина манастира Буково.

Посебну пажњу привукло је аукцијско надметање за дресове српских и иностраних фудбалера које су обезбедили чланови породице Предрага Рајковића, нашег прослављеног голмана који је своје прве копачке са само пет година обуо на зеленом терену у Неготину бранећи боје „Хајдук Вељка“. Већ 2013. године дебитовао је за А селекцију, за коју је до сада чувао гол на 43 утакмице. Дресове тимова за које је играо је мењао, тренутно носи боје Ал Итихада, али његов мото остао је исти: „Нема предаје, дајем све од себе, грб на грудима поносно носим да цела Србија за нас навија“, поручује наш Предраг Пеђа Рајковић, првак Европе са 17 година у селекцији 2013. и првак света са 20 година у селекцији 2015. године, када је понео титулу најбољег голмана светског првенства.

Музички програм донаторске вечери обојио је “Маx Ин бенд”.

„Од првог тренутка када смо добили позив да будемо део донаторске вечери осећао сам огроман понос и то је за нас велики доказ да се наш рад цени. Бити део такве вечери где се обележава 150 година нашег прелепог храма и где смо дали и ми наш мали допринос да помогнемо,  сматрам да смо сви заједно исписали историју на неки начин и да смо учинили једно добро дело, а дела су оно што остављамо за нашу децу и што треба да остане после нас. Могу слободно рећи радили смо много свирки, од концерата до весеља, али синоћни наступ стављам сигурно у сам врх и као печат каријере, толико смо се поносно осећали. То је наша најдража свирка дефинитивно, и овом приликом желим да се захвалим Црквеној општини Неготин, оцу Вуку и наравно оцу Маријану који је овакву организацију подигао на највиши могући ниво. И, наравно, највећа заслуга иде и нашем граду и свима вама који наш рад цените. Бити цењен и поштован у свом граду је највећа могућа награда и подстрек и ветар у леђа“, рекао је за наш портал Иван Максимовић из “Маx Ин бенда”.

Гост вечери била је и естрадна уметница Светлана Сека Алексић.

„Мени је велико задовољство што су ме људи позвали уопште и некако ми је још веће задовољство што је мој супруг из Неготина и што заиста много волим Неготин. Јако сам поносна што сам неготинска снајка. Данас у свету има свега и свачега, а када видите људе да су скупљени на једном месту и да сви једни друге воле, поштују и цене, заиста је реткост и заиста је лепо то видети. Мој супруг и ја имамо прилику да идемо на разне хуманитарне концерте и донаторске вечери, али суштина је да се људи воле, шире љубав, да су једни уз друге, да су подршка једни другима, а када можете да урадите нешто за цркву, мислим да не постоји ништа лепше на овом свету. Можда једна дивна порука за људе који нису имали прилику да присуствују овако неким донаторским вечерима,  да је то јако лепо, да се лепо осећате и да мислим да онолико колико имамо треба да делимо. Ако не дате,  неће вам се вратити, а ако дате, вратиће вам се“, рекла је Светлана Сека Алексић, гошћа донаторске вечери на којој су прикупљена средства за завршетак радова на храму Свете Тројице.

Извор:https://www.ngportal.rs/