Док читамо писма и гледамо борбу браће и сестара у Кливленду, навиру нам сузе на очи (овде:). Колико само љубави има у њима, за цркву, за богослужење, за свог свештеника, колико богобојажљивости, побожности, стрпљења и жеље за црквеним миром и поретком. То су деца Светог Саве, и потомци славних Срба. А ипак су тешко малтретирани. Један хохштаплер на њих изводи америчку полицију!!!

 КО ЈЕ МИРКО ДОБРИЈЕВИЋ

Шиканира их и Мирко (Иринеј) Добријевић, који вољом тајних друштава има чин митрополита и седи на трону епископа источноамеричког.

Његов успон од искушеника до јеромонаха је феномен, својствен само БГ патријаршији.  Пут који може да траје и до деценије, он је прошао у невероватно кратком року: за девет дана или 216 сати!

Да постане епископ било му је потребно 11 година (због отпора, тадашњих, правоверних епископа), све док извесни „ентитети“ (као би се сам  изволео изразити) нису успоставили контролу над врхом СПЦ.

Као што се показало током година, он са таквим и у таквим ентитетима сасвим добро плива. Увек је у самом њиховом врху. А они који „не улазе на врата у тор овчији, него прелазе на другом месту“, као што је рекао Господ, то јест улазе на незаконит начин, нису пастири стаду, већ духовни лупежи и хајдуци који разграбљују Христово словесно стадо.

Као пријатељ српских крвника Клинтона у Олбрајтове, на волшебан начин је убачен у Патријаршију за време патријарха Павла.

ЈЕЗУИТА

У својој званичној биографији Мирко Добријевић истиче да је „примарно радио у образовању, предајући на Лојола универзитету у Чикагу“.

Најбољи пријатељ је био  са кардиналом МекКариком (Theodore Cardinal McCarrick) у Вашингтону како би, како је рекао, „Изнутра, а не само споља разбијао антисрпску пропаганду“   (Иначе, Кардинал МекКарик је језуитски поглавар свих римокатолика политичара у Вашингтону, трениран од стране Језуита у Фордаму - Fordham University).

У беседи на својој хиротонији Мирко Добријевић је посебно нагласио:  “Своју захвалност упућујем, како професорима и колегама, тако и студентима Универзитета Лојоле у Чикагу…” 

Универзитет Лојола је званично приватна језуитска установа коју је 1870. основало Друштво Исусоваца (Society of Jesus). То је до данас највећи језуитски универзитет у оквиру „Удружења језуитских колеџа и универзитета“  (Association of Jesuit Colleges and Universities) у САД.

Након II Ватиканског концила (1962-1965) Језуити су усвојили програм „Нужност поновног васпостављања хришћанског јединства“.

У ту сврху, Мајкл Хафингтон је Лојола универзитету у Лос Анђелесу (Loyola Marymount University) завештао суму од $5,000,000 од 2007-2012 године.

Планирано је и очекује се да Институт добије још $5,000,000 од православних, католика и других, како би остварио опсежни програм, који укључује:

- Промовисање јединства римокатоличке јереси и Православне Цркве.

- Организовање братских сусрета ове две заједнице.

- Пружање средстава и могућности за искрене екуменистичке разговоре на локалном, регионалном, националном и интернационалном нивоу.

- Неговање црквеног и академског руковођења у конструктивном екуменизму.

- Формирање водеће збирке радова и библиотеке података за студије и подршку екуменизма.

- Јачање услуга Института Римокатоличкој и Православној Цркви, обогађивање библиотеке богословским радовима и публиковање екуменистичких материјала.

- Развој пракичне везе са православним богословским школама и јачање мађународне улоге овог Института.

ШТА ЈЕ ДОБРИЈЕВИЋ РАДИО У АУСТРАЛИЈИ

Пре свог доласка у Аустралију Иринеј је одмах након устоличења, у суботу 21. октобра 2006, планирао посету римокатоличком кардиналу Пелу у среду 25. октобра, знајући да је пре тога кардинал Пел са Хрватима Мелбурна подигао и благословио бисту надбискупа геноцида Алојзија Степинца „светитеља и мученика“ (прву изван Хрватске).

Мирко Иринеј Добријевић, крипторимокатолик (тајни римокатолик, убачен у Православну Цркву у циљу њеног подривања), копредседавао је најутицајнијим међународним екуменистичким организацијама. Наравно, у сладу са завршеним језуитским факултетом у Чикагу.

О њему и његовим непочинствима (крађи милиона долара) писали смо много пута у претходни петнаестак година.

ПИТАЊЕ АНТИМИНСА

Браћо и сестре,

Што пре прихватите да Добријевић није православни владика, већ јеретик и разарач СПЦ, пре ћете прекинути своје страдање и проблеме.

Из ваших писама и поступања, види се да сте побожни и богобојажљиви људи, али вам саветујемо: не називајте овог јеретика "наш владика", како његов удео не бисте задобили.

Што се тиче антиминса који је украо из ваше цркве, ево неколико речи.

Његов антиминс ионако не вреди ништа. Док је био митрополит у епархији аустралијско-новозеландској, конкретно 2014. године, он је наредио поповима да старе антиминсе донесу у Сиднеј 12. септембра, где су потом сви били спањени. Све то под изговором да преноса моштију из старих антиминса у нове.

Међутим, прави разлог је био вишеструк:

Прво, да раскине са педесетогодишњом традицијом постајања Срба у Аустралији;

Друго, да на новим антиминсима буде његов потпис који ће свештеници да љубе за време службе, и

Треће, на новим антиминсима постављени су масонски симболи, од којих је један мач са полумесецом.

Такође, пошто су операцији преношења  моштију из старих у нове атниминсе присуствовали само Добријевић и пар њему оданих попова, остало је непознато да ли су мошти светитеља заиста и пренете.

ЕВО ШТА ВАМ САВЕТУЈЕМО

1. Набавите антиминс из Руске Заграничне Цркве;

2. Обезбедите свом свештенику оцу Драгославу приходе који ће му омогућити да живи пристојно са својом породицом;

3. У вашем храму нека се на Литургији не помиње Добријевић (већ "сво епископство православних);

4. Уколико отац Драгослав не прихвати да на служби не помиње  Мирка Добријевића, онда вам је - гледано са становишта чистоте вере и стајања у истини - потпуно свеједно да ли служи он или неко други; 

4. Престаните да се обраћате „Београду“, јер тиме само дајете легитимитет и признајте исте такве јеретике и преступнике какав је и Добријевић.

Чувајте веру своју, чувајте душе своје, борба за душу, борба је за веру.

"Јер је речено и потврђено, да само душа са вером има намену и сврху. Душа без вере нема ни намене ни сврхе. Кад очуваш веру своју, очувао си душу своју. Кад очуваш душу своју, лако ћеш се растати са овим светом, и лако ћеш ући у живот вечни, који обећа Створитељ благословеним Србима Својим”,

рекао је духовни родитељ наш Свети Владика Николај.

 

Да ли вам се допао овај прилог? „Борба за веру“ је непрофитни православни медијски ресурс који мисионари Истину Православља и нуди бесплатну информативну услугу, која постоји само захваљујући донацијама својих читалаца.

Хвала вам на подршци и од Бога вам изобиље Његових дарова!