У тренуцима када се наша нација па и САД налазе на бројним политичким па и верским раскршћима, чини се да су многобројне Српске православне Цркве постале место искушења и раздора.

Са друге стране велики број младих Американаца, припадника ”Генерације З”, прелази из католичких и протестантских религија у православну због такозване “woke” агенде које су захватиле већи број хришћанских религија у САД.

Мушкарци, жене па и родитељи који одбијају нове анти-америчке друштвене норме, проналазе своје уточиште у парохијама међу православним хришћанима.

Истраживање православних Цркава, доказало је да су православне парохије забележиле повећање броја нових верника од 78% у 2022.

Међутим, у српској дијаспори међу парохијама постоји раздор између свештенства, епархија и Одбора Цркава па и самих парохијана.

Најкритичније стање је у Цркви Светога Саве у Лос Анђелесу, коју је погодила катастрофа у коме размирице и поделе не посустају.

На састанцима у августу и септембру 2025 године, чланови Одбора, изнели су да се Црква налази у тешкој финансијској ситуацији усред Трампових рација и лова на имигранте и да је потребно да се цела заједница укључи у активно финансирање Црквених трошкова који су знатно велики.

Наиме, у склопу Цркве, налази се велика сала која се углавном користила за изнајмљивање за прославе и захваљујући томе, Црква је могла да успешно плати све комуналије и месечне трошкове који износе око $30,000.

У трошкове спада: плата свештеника Предрага Бојовића, која уз здравствено осигурање износи око $5000 месечно (многим парохијанима ова информација је засметала, због тога што велики број Срба ради по три посла да би издржавао своје породице).

Затим, струја чији је износ између $5000 и $7000, трошкови земљишта, баштована, радне снаге попут домара итд.

Оно што је велики број парохијана зачудило јесте информација да се знатно велики износ плаћа Епархији Западно-америчке тј. владици Максиму.

Као што је напоменуто на почетку текста, Црква се издржавала углавном од изнајмљивања сале, пре свега припадницима хиспано-латиноамеричке заједнице за прославе венчања, крштења и рођендана.

Међутим, откако су почеле Трампове агресивне рације и хапшења, црквена сала има све мање посла због великог страха међу имигрантима. То је довело до драстичног пада прихода, па је Црква почела озбиљно да губи новац. Док се не нађе боље решење, чланови Одбора су изнели упозорење да би капије Цркве могле да се затворе уколико заједница не прискочи у помоћ.

На састанку, одржаног у августу, чланови Одбора су изнели да је потребно да се као заједница удружимо и да направимо други систем по коме ће парохијани помоћу месечних донација да помажемо Цркву која од 2020-те, услед Ковида 19 има проблема са финансирањем.

Црква Св. Саве у Лос Анђелесу НЕ ФИНАНСИРА се из Београда већ углавном од донација и од пословног модела изнајмљивања сале за прославе из парохије и од великодушних ктитора.

Састанак је трајао око четири сата, током којих је јасно стављено до знања ко којој струји припада. Одбор има великих потешкоћа да ради успешно усред дубоких неспоразума између тренутног свештеника Предрага Бојовића и шачице људи окупљених око њега, међу којима је и позната српска глумица Мирјана Јоковић.

Тренутно финансијско стање довело је до великог броја оптужби на рачун Одбора – шире се тешке тврдње да је ”новац покраден”, а притом ниједна особа није затражила увид у књиге нити формирање независне комисије за утврђивање нелагодности. Све оптужбе су потпуно неосноване, с обзиром на то да се у Одбору налазе људи који деценијама дарежљиво помажу Цркву знатно великим новчаним прилозима.

Поред значајне финансијске помоћи, ови чланови Одбора добро су познати свим парохијанима по свом несебичном и пожртвованом раду, потпуно посвећеном Цркви.

Они су ти који кувају за славу и заједничке ручкове, поправљају оно што се поквари, чисте и одржавају просторије, а неки од њих путују и по два сата у највећој гужви, у оба правца, само да би стигли на службу или да помогну око било ког посла. Све то раде добровољно, без икакве надокнаде, вођени искључиво љубављу према својој Цркви и народу.

Протојереј Предраг Бојовић – за многе контроверзног свештеника из Чачка који воли да се хвали пријатељством с менаџером глумца Леонарда ДиКаприја – није успео да за скоро десет година, изгради заједницу достојну правог поштовања, слоге и међусобног разумевања.

Његове беседе препуне су оштрих критика које ни сам не примењује у животу, док већини верника саветује да је „пост беспотребан“ и да ”то не пише нигде у Светом писму”.

Истовремено, на светим Литургијама све више се користи енглески и грчки језик, а све мање српски, односно црквенословенски.

Приликом посете владике Максима, Литургија у трајању од два сата, она траје мање од сата. Многим верницима је мучно да слушају како се хор прекида и како је Литургија збрзана. Свештеник је већини парохијана недоступан и незаинтересован за духовну хигијену парохијана, док слободно време проводи уживајући са холивудским глумцима у луксузним ресторанима.

Протиница, Радмила Бојовић се већ скоро три године не појављује у Цркви, чак ни током великих празника усред конфликта са парохијанима.

Окупљени (имена су аутору позната) око свештеника Предрага Бојовића и владике Максима, међу којима је и глумица Мирјана Јоковић, без икаквих доказа неосновано оптужују чланове Одбора за крађу новца и готово сваке недеље смишљају нове начине даопструишу нормалан рад парохије.

На састанцима одржаним у августу и септембру долазило је до отворених увреда и омаловажавања чланова Одбора.

Једна парохијанка, пореклом из Црне Горе је чак јавно рекла да треба скинути слику војводе Драже Михаиловића јер „она смета Црногорцима.”

Већини се чини да су питања о финансирању подметнута од стране протереја Бојовића преко Мирјане Јоковић која је постала члан парохије однедавно и већина мисли да није упозната како рад Цркве функционише. Глумица је успела да омаловажава ниво школовања неких чланова Одбора, називајући их ”простим и недостојним ових функција.”

Овакве и сличне увреде донеле су немир и незадовољство и многима се чини да се ситуација неће поправити. И време је да се српска јавност обавести какве све притиске, увреде и претње чланови Одбора добијају на дневном нивоу.

 Из недеље у недељу исти круг људи плете сплетке и покушава да дискредитује предан рад чланова Одбора.

Поставља се озбиљно питање: да ли су ове систематске опструкције подстакнуте од стране владике Максима, грчког стипендисте, или је реч о припреми за прави пуч у парохији?

Наиме, избори за нови Одбор заказани су за почетак 2026. године, и тада ћемо коначно сазнати судбину ове древне црквене установе коју су 1909. подигли српски имигранти.

Уколико на тим изборима победи група лојална владици Максиму и свештенику Предрагу Бојовићу, огромна већина парохијана престаће да долази у цркву и да је материјално подржава. Да ли ћемо, после свих недаћа кроз које смо прошли, имати довољно снаге да одбранимо своју веру од јеретика и фанариота?

Или се владика Максим већ спрема да ову свету српску установу прода или преда некоме другом… сазнаћемо врло брзо до тада молите се за спас нашег народа и наше Цркве.

С поштовањем

Друштво за одбрану Цркава у САД