Драга браћо и сестре,

У спомен увођења у храм свете увек-дјеве Марије, наша света Православна Црква установила је данашњи празник Свето Ваведеније. Јер када света Дјева Марија наврши три године свога земаљског живота, њени родитељи, праведни Јоаким и Ана, да би испунили дато обећање Господу, којим се бејаху обавезали и заветовали, да ће дете, које им Бог даде, посветити Њему - Господу на службу, они се спремише и спремише малу Марију и одведоше је у јерусалимски храм, где ће у страху Господњем служити Господу и васпитати се у Господу.

Ако се удубимо у живот и начин васпитања свете Богородице, видећемо да је Она цео свој живот била посветила Господу на службу. Она још у раном детињству, као детенце од три године доводи се у храм Господњи, да би се достојно приправила и удостојила милости Божје, те да потом прими у себи Онога, Који доноси спас целом људском роду.

А ви, очеви и мајке, како ви васпитавате вашу децу? Да ли их васпитавате у страху Господњем и у испуњавању Божјих заповести? Да ли ви својој рођеној деци желите среће и напретка? Знам да ћете ми сви одговорити: ко би још својој рођеној деци могао желети зла! Да, тако је, и ја кажем. Али се никако не могу да сложим са начином васпитања деце појединих родитеља.

О, очеви и мајке, да ли сте икада у животу размишљали о овоме? Знам и чврсто сам уверен да међу вама има на жалост родитеља, који никада у своме животу нису ни помислили о овоме, а камо ли размишљали. Ви, који желите добра вашој рођеној деци, баш ви вашој рођеној деци чините велико зло! Јер своју децу не васпитавате онако како би требало да их васпитавате. Многи своју децу нехришћански васпитавају. Не васпитавају их у страху Господњем. Када би своју децу још у почетку њиховог сазнања васпитавали у духу наше свете вере и у страху Господњем, уверен сам да би и ви у овом земаљском, иначе тешком животу и трновитом путу, били много срећнији, спокојнији и задовољнији, а и ваша деца била би срећна и задовољна на овом и блажена на оном свету.

Децу у њиховој раној младости треба навикавати, да се моле Богу. Да посећују Цркву, да раде и живе онако, како нам правила наше свете Цркве налажу. Децу треба навикавати да старије поштују и да се свуда и на сваком месту пристојно понашају. У светом Храму треба их привикавати да се пристојно понашају и да не излазе из храма у свако време. И: „Не дај силу власти у младости његовој, сагни му врат његов у младости, сави му ребра док је млад, да не отврдне и непокоран ти буде“ (Сирах 30. 11-12). Јер и наша пословица каже: „Младо се дрво савија, када дрво одрасте оно се не савија. Пре ће се изломити него ли што ће се савити“. Тако је исто и са дететом. Које дете у раној младости није правилно васпитано и није му показан прави пут, пре ће умрети него примити и остварити савете родитељске.

Многи родитељи, не само што не васпитавају децу своју у духу свете вере наше, већ и поступцима и рђавим примерима својим кваре и упропашћују децу своју и морално и материјално. Родитељи треба у васпитању деце своје, да делују не само речју својом, већ и примером својим. У присуству деце не треба никада говорити ништа непристојно, јер деца то брзо примају и памте. Обично оно што не треба да знају, брзо дознају. Оно што треба да приме, тешко примају; а оно што не треба да приме, увек су готови примити.

Завршујући ову моју кратку поуку, ја, драги очеви и мајке, молим да добро о овом размислите и да ове моје речи упућене од срца к срцу, примите и по њима у свему поступите на добро ваше и деце ваше, те да би били срећни и задовољни на овом и блажени на оном свету. Амин.

Манастир Грнчарица, на Ваведење саставио и говорио - јеромонах Доситеј Стефановић

„Мисионар“, 11. новембар 1931.