Сећам се на једним вежбама код проф. Милошевића из Литургике кад сам рекао да ми се чини да је данас ђаво на челу Цркве, хијерархијски, да епископат од њега добија прејемство.

+ + +

Бог помогао, и срећан празник Ваведења Пресвете Богородице.

Чисто да не мислите да сам заборавио на вас… Био сам у Немачкој 2 месеца на виза курс А2 за немачки језик, у Келну, међутим, јуче ми је стигао одговор из немачке амбасаде у Београду да су ми одбили визу.

Проблем је направио послодавац јер није на време послао нека документа у Федерални биро за запошљавање, тако да ћу да се запослим код нас овде.

Људи код којих сам био два месеца у Леверкузену, у принципу су ме довели да плаћам кирију, која је била 550 евра месечно, а договор пред полазак је био да плаћам 300, и у основи су прекршили сваки договор под маском да ме доводе да "мени помогну".

Врло често помислим да нема горег народа од српског данас.

Колико људи могу да буду покварени.

Гори од ђавола.

 Али кад су ме јуче одбили за визу, ја сам рекао у нано секунди сам себи, то је воља Божија да ја не идем у Немачку, и у секунди сам затворио ту опцију.

Мени је јасно колико је сајт "Борба за веру" битан.

Битан је не само за православље и текућа дешавања у Цркви, већ свеукупно за цело друштво и цео народ.

Ово што сте писали за унију са Римокатолицима је само логичан след догађаја људи који су обучени у службе Христове а заправо служе ђаволу.

Сећам се на једним вежбама код проф. Милошевића из Литургике кад сам рекао да ми се чини да је данас ђаво на челу Цркве, хијерархијски, да епископат од њега добија прејемство.

Проф. Милошевић је одговорио да је врхунац ђавола да се обуче у службе Христове, и то је истина.

 И то ми живимо данас.

 Ја сам се одвојио и од теологије и од богослужења, поприлично, то има везе и са мојим немаром итд.. али највише је до тога што ја видим да ту више не припадам.

 Иако не мислим да у Цркви нема благодати Духа Светога. 

Док сам студирао богословље, моје еклисиолошке позиције су биле позиције Руске Заграничне Цркве, међутим, ја сам више нагињао старокалендарском крилу, а не екуменистичком, које су предводили Афанасјев, Шмеман, итд..

Два велика богослова су изашла из шињела Руске Заграничне Цркве: Афанасјев и Лоски.

Поред светитеље које су дали.

Шмеман ми никад није био симпатичан и драг, мада сам читао његова дела.

Са друге стране, Руска Загранична Црква није канонска Црква, и ту улазимо у ово што имамо у светском Православљу, хаос и пакао.

Једина ствар која би ме обрадовала, била би кад би наша Црква канонизовала светог старца Тадеја, чудотворца смирења, јер сматрам да би једино тај догађај могао мало да охрабри наш народ и да мало измени пут у пакао којим овај народ иде. Јер старац Тадеј је велики светитељ.

Желим вам свако добро до следеће прилике.

Ваш брат у Христу Никола