Не пожели куће ближњега својега, не пожели жене ближњега својега, ни слуге његове, ни слушкиње његове, ни вола његова, ни магарца његова, нити ишта што је ближњега твојега.

Не пожели ништа туђе. Чим си пожелео, већ си пао у грех. Питање је сад хоћеш ли се тргнути брзо од низбрдице, на коју те је твоја жеља навела, или ћеш се и даље котрљати наниже.

Жеља је семе греха.

Грешно дело је жетва посејаног и узраслог семена...

У претходних девет заповести Бог те предупређује од чињења грешних дела, управо од жетве греха.

А у овој, десетој заповести Бог силази на корен греха и грешења, и предупређује те да не грешиш ни жељама својим.

Ова заповест чини мост између Старог и Новог закона Божјег, првог датог Богом кроз Мојсеја, а другог датог Богом кроз Господа Исуса Христа.

Јер кад будеш читао Нови закон Христов, видећеш да Христос не заповеда више људима да не убијају рукама, и не лажу језиком, него Он силази дубоко у душу људску и заповеда да се не убија ни помишљу, и да се не чини прељуба ни жељом, и да се не краде ни у мислима, и да се не лаже ни ћутке.

Тако, дакле, ова десета заповест чини прелаз ка Закону Христовом, који је духовнији, узвишенији и тежи од закона Мојсејевог.

 Не пожели ишта што припада ближњему твоме.

Јер чим си пожелео, већ си посејао семе зла у срцу, и семе ће расти и расти, и гранати се, и ширити се, и гурати твоје руке на грех, и твоје ноге, и твоје очи, и твој језик, и цело твоје тело. Јер тело је извршни орган душе.

Тело извршује наредбе, које му душа издаје.

Оно што душа хоће, тело мора; и оно што душа неће, тело не мора ... Јеси ли данас пожелео кућу свога ближњега сутра ћеш већ кројити план како да му је узмеш...

Јеси ли данас погледао жену његову са жељом, сутра ћеш вазда мислити како да је отмеш од њега; прексутра ћеш се нечисто везати са њом, а наксутра ћеш, заједно са њом смишљати план како да умориш свога ближњега и жену му присвојиш...

И тако, из грешне жеље расту и развијају се сва грешна дела.

 Још запази: ко погази ову десету заповест, погазиће, једну за другом, и осталих девет заповести.

Зато се старај да испуниш ову последњу заповест Божју, па ће ти лакше бити испунити и све остале.

Онај чије се срце испуни ружним жељама, толико помрачи своју душу, да постане неспособан и за веру у Господа Бога, и за рад у одређено време, и за светковање недеље, и за поштовање својих родитеља.

То важи и за све остале заповести — погазиш ли једну, погазићеш свих десет (Епископ Николај, Први Божји закон, 6265).

Повлачење у пустињу не спасава од греха жељом

 Неки праведан човек по имену Ловро, остави своје село и повуче се у планину, где живљаше усамљено.

Он се стараше да све своје жеље, осим жеље за Богом и царством Божјим, искорени из своје душе.

 Кроз неколико година Ловро је само мислио о Богу, молио се Богу и постио.

Кад се поново врати у село, сви сељаци задивише се светитељству Ловрином.

И сви га поштоваху као правог Божјег човека.

А бијаше у истом селу неки Тадија, који позавиде Ловри, и предаде се самоћи и испаштању.

Но после месец дана врати се Тадија у своје село.

И кад га сељаци упиташе шта је радио за прошли месец дана, он рече:

„Убијао сам, крао, лагао, опадао људе, хвалисао се, чинио прељубу, палио куће — једном речју: чинио сва могућа безакоња“.

 — Како то, кад си тамо био сам?

— Јесте, био телом сам. Али душом и срцем био сам у друштву с људима непрестано, и што нисам могао чинити рукама и ногама, и језиком и телом својим, чинио сам душом и срцем.

Тако човек може грешити и кад се издвоји од људи и побегне у осаму.

Јер ако рђав човек и остави друштво људи, нису њега оставиле грешне жеље његове, ружна душа и нечисте мисли (Епископ Николај, тамо 65-66).