|
 Поштовани пријатељи,
Један од најцењенијих православних штампаних медија на свету, грчки недељник Ορθόδοξος Τύπος – Православна штампа, 12.12.2025. г. је пренео вест на насловној страни под насловом «ПРЕДСТАВИО СЕ У ГОСПОДУ МИОДРАГ М. ПЕТРОВИЋ (1936-2025)», са интегралним текстом и говором Диогениса Д. Валаванидиса, председника „Центра за заштиту хришћанског идентитета“ у Београду, који је изговорио над гробом свог највећег пријатеља и брата у Христу.
Такође, грчки недељник је објавио и фотографију проф. др Миодрага М. Петровића, јединственог Атинског дуплог доктора теологије, права и историје, и сигурно једног од највећих српских интелектуалаца, као и једину личност која је још за живота себе уписала у историју, јер је једини превео први и други том Законоправила Светога Саве на савремени српски језик. То је његов легат који је оставио поколењима, по чему ће вечно бити упамћен. Са друге стране, чињеница да ни један штампани медиј као ни сајт Београдске патријаршије, ни једним словом није објавио ову вест, представља најбољи доказ величине дела проф. др Миодрага М. Петровића, као и потврду неизлечиве злобе, лукавства и злочињења, којима је овај недостижни српски и хришћански морални и интелектуални горостас, био изложен за време земаљског живота. Овакав нељудски и нехришћански поступак, неодољиво ме је подсетио на сахрану једног од највећих српских патријараха – Германа, са којим сам више деценија био у веома блиским односима, и кога сам волео као свог деку, а који је у знак поштовања, био почасни гост на мом венчању у Саборној цркви у Београду. Заправо, приликом самог чина упокојења када је ковчег са телом Његове Светости био постављен на возило и колона кренула испред Саборне цркве, улицом Краља Петра, Кнеза Михаила, Теразија и Булеваром краља Александра, према Храму светог апостола и јеванђелисте Марка, возило је по изласку на Теразије до те мере повећало брзину да смо супруга и ја, који смо у једном тренутку били непосредно иза ковчега, морали пуним трком да трчимо и тако пратимо возило како нам не би побегло, и на тај начин одали последњу пошту вољеном патријарху Герману? У том тренутку се велика већина света нашла у чуду, и питала, шта се ово и због чега догодило? Jедини закључак који смо тада могли да изведемо је био, да то сигурно није била самовољна одлука једног возача погребног предузећа? Сигурни смо, да је у оба случаја, била реч о освети љубоморних, пакосних и злобних, али више него просечних и интелектуално трећеразредних личности из редова Српске православне цркве, који су на овај начин покушали да се „освете“ онима који су уснули у Господу, а којима нису могли ни да приђу у време њиховог земаљског живота, због изузетности и достигнућа које су их красиле. Одговор на овакве нељудске и нехришћанске поступке, представљао би цитат проф. др Миодрага М. Петровића који је записао у својој „Трећој књижици о цркви у Ратини“, издатој 2025. године у Београду, који се односио на безграничну злобу којом је био руковођен Иринеј Каранушић-Буловић, који је проф. др М<a href="https://borbazaveru.info/images//miodrag%20m.%20petrovic.pdfиодрагу М. Петровићу чинио многе пакости: од забране да се у Новом Саду изложи његово Законоправило Светога Саве (фототипија Иловачког преписа) из 1262. године, до забране да у Тивту у Црној Гори, 13. новембра 2024. године одржи предавање на научном скупу о Законоправилу Светога Саве. Тим поводом, проф. др. Миодраг М. Петровић је, између осталог, рекао: „Не жестим се, али сам забринут до које мере може бити злоупотребљено епископско достојанство“! У прилогу: Скенирани текст из грчког недељника Ορθόδοξος Τύπος – Православна штампа, 12.12.2025. године. ОРТОДОКСОС ТИПОС (ПДФ) |
