Помаже Бог,

Данас се на Facebook страници Саборне цркве Св. Сава у Кливленду огласио свештеник Драган Вуковић. Подсећам да је Отац Драган преместен из Johnstown, PA у Кливленд да замени оца Драгослава Косића.

Прослеђујем вам демант парохијана на изјаву Оца Драгана. Први део је наш демант а потом се налази и његова изјава - ако сте у могућности да ставите на вашу страницу.

Хвала вам много на вашој подршци наше цркве. 

Демант:

ДЕМАНТИ ТЕКСТА „Јединство, љубав и послушност у Цркви“

Овај текст, иако наизглед пун светописамских и светоотачких цитата, представља тежак пример духовне манипулације, у којој се свети текстови користе да би се прикрила одговорност епископа и оправдао раскол који он сам производи.

1. Јединство се не руши народом, него неправдом власти

Историја Цркве сведочи супротно од онога што се у тексту тврди:

расколи најчешће нису настајали због народа, већ због неправедних и самовољних архијереја.

Свети Јован Златоусти, кога текст селективно цитира, сам је прогнан од епископата, а народ је плакао и страдао с њим.

По логици овог текста – народ је тада „правио раскол“. А Црква, међутим, Јована Златоустог слави као светитеља, а његове прогонитеље као безаконике.

Јединство није слепа тишина пред неправдом, него заједница у истини.

2. Послушност у Цркви није апсолутна

У тексту се послушност представља као апсолутна и безусловна, што није православно учење.

Свети апостол Петар каже:

„Треба се већма покоравати Богу него људима“ (Дап. 5,29).

Свети Максим Исповедник је одбио послушност већини епископа свога времена – и Црква га је прогласила светитељем, а не бунтовником.

Послушност престаје тамо где почиње самовоља, неправда и злоупотреба власти.

3. Цитати Светог Игнатија се злоупотребљавају

Свети Игнатије Богоносац није учио:

„Епископ шта год уради – то је воља Божија“.

Он је говорио о епископу који стоји у истини, љубави и саборности.

Епископ који:

• изазива саблазан,

• уноси раздор,

• не разговара са народом,

• гаси живу заједницу,

сам излази из духа Игнатијевог учења, ма колико се његовим именом заклањао.

Позивање на Светог Игнатија без живота по његовом духу је фарисејство.

4. Литургија није власништво епископа

Тврдња да је народ „одузео Литургију“ је теолошки нетачна.

Литургија није:

• приватна имовина епископа,

• средство притиска,

• награда за послушне.

Када епископ својим одлукама доведе до тога да се заједница распадне, он је тај који рањава литургијски живот.

Народ који плаче јер му је одузет пастир и мир – није непријатељ Литургије, већ њена жртва.

5. Народ није против Цркве, него против неправде

У тексту се свесно мешају појмови:

• Епископ = Христос

• Епископ = непогрешив

То није православно.

Црква није један човек.

Црква је Тело Христово, које чине верни народ + свештенство + епископ у истини.

Када један елемент руши остале, народ има право да:

• плаче,

• пита,

• тражи одговоре.

То није бунт против Цркве, него вапај за правдом у Цркви.

6. Овај текст не позива на мир – него на ћутање

Иако се стално помиње „мир“, текст:

• не позива епископа на покајање,

• не признаје ниједну грешку власти,

• сву кривицу пребацује на народ.

То није мир Христов, него административна тишина.

Христос није рекао:

„Блажени они који ћуте пред неправдом“,

него:

„Блажени гладни и жедни правде“.

7. Ко заиста прави раздор?

Раздор не праве они који воле свог пастира и бране заједницу.

Раздор прави онај ко:

• руши поверење,

• гази живу парохију,

• а онда се сакрије иза свештеника и цитата.

Када се епископ сакрива иза свештеника, а свештеник иза цитата – истина страда.

Закључак

Овај текст није глас Цркве, него одбрана једне стране обучена у богословски језик.

Истинско јединство се не гради:

• страхом,

• ућуткивањем,

• злоупотребом светих отаца,

него:

• истином,

• разговором,

• покајањем свих, а нарочито оних на власти.

„Истина ће вас ослободити“ (Јн 8,32)

Амин.

Изјава Оца Драгана Вуковића:

Јединство, љубав и послушност у Цркви

Драга браћо и сестре у Христу,

Окупили смо се у тешком тренутку за нашу парохију, и то управо у време Божићног поста, благословеног периода молитве и покајања пред радосно Рођење Христово. Појавиле су се поделе – једна група протестује желећи старог свештеника, до те мере да су блокирали улаз у свети храм, спречавајући службе и причешћивање верних. Огорченост и неред нарушили су наш црквени мир. Срца су нам ожалошћена јер видимо сукоб тамо где треба да влада љубав Христова. Ова ситуација дубоко рањава Тело Цркве, кршећи наш свети поредак и каноне. Заборавља се да је Света Литургија сама душа и срце Цркве, извор нашег јединства и живота у Христу. Ако се лишимо Литургије, одсецамо себе од благодатне живе везе са Господом. Као што је речено: “Природа Цркве је евхаристична, то јест Тајна Тела и Крви Христове представља срце црквеног организма”. Без заједничког учешћа у Евхаристији, наш црквени организам слаби и суши се.

Свети апостол Павле нас опомиње: “Молим вас, браћо, именом Господа нашег Исуса Христа да сви једно говорите, и да не буду међу вама распре, него да будете утврђени у једном разуму и једној мисли.” Поделе и свађе међу вернима доносе велику тугу Цркви. Неред који сада видимо није од Духа Светога, јер “Бог није Бог нереда него мира” (1. Кор. 14:33). Зато вас молим – сачувајмо мир и јединство. Свака породица пролази кроз искушења; и наша црквена породица сад трпи искушење неслоге. Али уз Божију помоћ, можемо изаћи јачи у вери и љубави.

Сета Литургија је центар целокупног живота Цркве. Заиста, сваки пут када служимо Литургију, ми обновљамо своје заједништво са Христом и једни са другима. То није обична молитва, већ “жива и свеобухватна појава” црквеног живота. На Литургији се сабирамо као једно Тело – без обзира на наше личне разлике или искушења – и примамо самог Господа у Светом Причешћу. Забранити Литургију значи одвојити верне од Христа, од Лека бесмртности. Зато је тако болно што су неки блокирали улаз у храм и тиме спречили служење свете Литургије и причешћивање народа. Тиме трпе сви: и они који су хтели да уђу, и они који стоје напољу у бунту – јер ни једни ни други не добијају благослов који нам Господ дарује у храму.

Сетимо се речи Спаситеља: “Где су двоје или троје сабрани у име моје, онде сам ја међу њима” (Мат. 18:20). Христос је присутан у својој Цркви, посебно када се сабирамо на молитву и Литургију. Он нам се дарује у Тајни Причешћа, и Дух Свети силази на свете Дарове и на сав народ. Дух Свети обитава у Цркви од Педесетнице, руководећи нас и чувајући нас у истини. Како онда да се усудимо својевољно прекидати богослужења? То није само човечји прекршај, него и грех према Богу који жели да се “сви људи спасу и дођу у познање истине” (1. Тим. 2:4) – а срце те истине куца управо у Светој Литургији.

За нас православне хришћане Литургија је најдрагоценије благо. Без ње нема истинског живота у Христу. Зато су наши свети Оци говорили да би пре свет пропао него што би престала служба Евхаристије. Немојмо никада то благо презрети нити другима ускраћивати. Ко год да је свештенослужитељ – нови или стари – кроз њега на Литургији дејствује сам Христос. Личности се мењају, али Христос увек остаје исти (Јевр. 13:8) и увек нам себе дарује у Чаши.

Црква је кроз векове пребродила многа искушења држећи се јединства и поретка. Није ли нам сам Господ заповедио да љубимо једни друге (Јов. 13:34) и да се чувамо неслоге? Апостол Павле упозорава: “Молим вас… да нема међу вама раздора”. Свети Игнатије Богоносац, ученик апостола, изричито је писао вернима: “Поделе избегавајте као почетак свих зала.” Раздор у Цркви увек радује непријатеља нашег спасења – ђавола – јер зна да завађени лако постају плен зла. Зато нас Свети Игнатије и поучавао да се чврсто држимо својих духовних пастира: “Сви следујте епископу… Нека нико без епископа не ради било шта што се односи на Цркву”. Црква има поредак установљен од Апостола: епископа, свештенике и ђаконе, и верни народ. Само у тој хармонији, у послушности и љубави, дела Дух Свети. “Она Евхаристија нека се сматра истинском која је под епископом или ономе коме он дозволи да служи”, каже Игнатије. Другим речима, нема Литургије на силу, “на своју руку”; зато су побуне против канонског свештеника и епископа странпутица која води у раскол.

Размислимо трезвено: ако се не слажемо с неком одлуком надлежних, зар је пут да правимо поделу и неред пред храмом? Не, браћо – то никад није било пут Христових следбеника. Мир и јединство су печат истинске Цркве. Свети Кипријан Картагински је још у 3. веку рекао своју чувену изреку: “Ко нема Цркву за мајку, не може имати Бога за оца.” Одвајање од јединства Цркве откида нас од породице Божије. Нико од нас не жели да отпадне од Очевог дома због тврдоглавости или гордости. Јер шта год да мислимо да добијамо бунтом, изгубићемо много више – изгубићемо заједницу са Богом.

Да бисмо очували јединство, потребна је и послушност. Можда нам та реч тешко пада у ушима модерног доба, али у Цркви послушност не значи слепо покоравање човеку, већ веру да Дух Свети руководи Црквом кроз канонски поредак. Зато Свети Игнатије Богоносац и наставља врло одлучно: “Ко поштује епископа, тога Бог поштује; ко тајно од епископа нешто ради – служи ђаволу.” Ове оштре речи нису ту да би уплашиле, него да пробуде савест оних који, можда и несвесно, руше поредак Цркве. Није на нама, децо Божија, да својим протестом решавамо ствари насиљем, нити да сами себи бирамо свештенике мимо благослова епископа. То никада није било благословено у светоотачкој вери.

Свети Јован Златоусти чак каже да је грешно стварати расколе у Цркви исто колико и пасти у јерес. Он нас упозорава да “ништа толико не изазива гнев Божији као цепање јединства Цркве”, и додаје страшну истину: “Грех раскола не може се опрати ни мученичком крвљу”. Замислите колико је озбиљно када један светитељ то каже – да ни сама смрт за Христа не оправдава онога ко свесно разара јединство Његове Цркве! Нека ове речи отрезне свакога ко мисли да добра намера може оправдати овакво понашање. Ниједно неслагање, ниједна лична приврженост, не сме нас навести да “сјечемо” Тело Цркве, које је сам Христос откупио својом крвљу.

Зато вас као пастир усрдно позивам: одбацимо дух побуне и свадње. Апостол Павле нам поручује да “све једно мислимо међу собом” (Рим. 15:5-6) и да будемо “ближњи једни другима у братској љубави” (Рим. 12:10). Христос нас је скупом ценом искупио да будемо једно стадо са једним пастиром. Он се молио Оцу: “да сви једно буду… да свет позна да си ме Ти послао” (Јов. 17:21). Поделе међу нама скрнаве ту Христову молитву и саблажњавају оне ван Цркве. Помислимо како наше свађе изгледају неверницима – зар неће рећи: “Гледајте како се хришћани свађају”? Немојмо давати повода ругатељима вере. Напротив, покажимо пример смерности и слоге, да би се у нама прославио Бог љубави.

У овој смутњи највише страдају верни који мирно желе да долазе у храм, да се Богу моле и причешћују, а бивају изложени порузи и шиканирању. Вама, драга браћо и сестре који сте остали верни Цркви у овим тешким околностима, упућујем речи утехе: Бог види вашу оданост и ваше сузе. Господ нас није оставио, нити ће икада оставити Свој народ: “Нећу те оставити, нити ћу од тебе одступити” (Јевр. 13:5). Христос је са вама у овом страдању – јер где год се страда за очување вере и поретка, ту је Христос присутан, укрепљује и теши.

Запамтите да нико не може украсти ваш лични однос са Богом. И ако вам тренутно неки људи физички отежавају улазак у храм, ваша вера јача кроз трпљење. Сам Господ каже: “Блажени прогнани правде ради, јер је њихово Царство небеско” (Мат. 5:10). Ви који мирно и кротко стојите на страни поретка и истине – ваша награда биће од Бога. Молим вас, немојте узвраћати зло за зло, нити вређати оне који вређају вас. Понашајте се као истинска деца Божија: са кротошћу, као “овце међу вуковима” (Мат. 10:16), са вером да ће правда Божија победити. Будите миротворци, јер је речено: “Блажени миротворци, јер ће се синови Божији назвати” (Мат. 5:9).

Нема те силе која може отети Христове овце из Његове руке (Јован 10:28). Чак и ако пролазимо кроз период када се не можемо редовно причешћивати због ових препрека, чувајмо чврстину вере и чистоту срца. Господ гледа на срце. Он зна вашу чежњу за Њим и вашу оданост. “А вама је и коса на глави сва избројана” – каже Христос. Ниједна суза, ниједан уздах верног неће бити заборављен пред Богом. Коса на глави нам је избројана – толико нас дубоко и лично Бог познаје и брине о нама. Зато не клонимо духом! “Ако је Бог с нама, ко ће против нас?” (Рим. 8:31). Он ће извести на добро све који Га љубе (Рим. 8:28). Можда нам сада изгледа мукотрпно, али верујмо да ће Господ окренути и ово искушење на корист душе – да изађемо из њега очистивши се у стрпљењу и учврстивши своје заједништво.

Позивам све верне да наставе да се моле усрдно – и за наше ближње који нас прогоне. Молите се Богородици, Утешитељки жалосних, да умири страсти и врати мир у нашу заједницу. Молите се Светом Сави, светитељима, анђелу чувару наше Цркве, да нас заступе пред Господом. Молитва има силу да отопи и најтврђа срца. Док год поступамо по духу љубави, ми остајемо истинска деца Божија и Господ ће нам дати снаге да истрајемо.

На крају, обраћам се и вама, драга браћо који сте се нашли на погрешном путу протеста и нереда. Знам да то чините из ревности и љубави према вашем бившем свештенику, ког сте заволели. Та љубав сама по себи није лоша – али начин на који је показујете наноси штету и вама и другима. Зар мислите да би тај свештеник желео да ви због њега раскопавате Цркву? Сваки прави пастир више воли послушност верних него да они ради њега стварају раскол. Ако га волите, учините му радост тиме што ћете прихватити новог свештеника у духу мира, а старог испратити молитвама и благословима. Сетите се да су свештеници наши служитељи, али Христос је једини архијереј душе наше. Он нам шаље пастире по Свом промислу. Можда не разумемо одмах зашто је до неке промене дошло, али верујмо да Бог држи кормило. “Немојмо се опирати Божијој вољи.” Ваш протест не доноси ништа добро – ни вама, ни парохији, ни том свештенику. Напротив, продужава рану и скандал.

Зато вас позивам очински: смирите се и вратите на прави пут. Одбаците гнев, одбаците тврдоћу срца. Покајање значи промену ума – промените свој став који сада рађа само горке плодове раздаора. Вратите се у наручје Цркве, која вас воли и чека као мајка изгубљеног сина. Ево, врата храма су отворена свима који с миром и покајањем прилазе. Ако сте до сада стајали напољу вичући, уђите унутра у тишини и чујте Христов глас који нас у Јеванђељу учи праштању и кротости. Јер Господ каже: “Дођите к мени сви који сте уморни и натоварени и ја ћу вас одморити” (Мат. 11:28). Ваш бунт вас је само уморио и ожалостио. Дођите Христу да вам дарује одмор душе кроз помирење.

И ми, ваша браћа и сестре, спремни смо да загрлимо сваког од вас без зле помисли, само ако покажете вољу да се мирно вратимо у поредак. Нико вам не жели зло; напротив, желимо заједно с вама да се молимо, причешћујемо и сложно наставимо даље. Као што каже псалмист: “Гле, како је добро и красно кад браћа живе заједно!” (Пс. 133:1). Учинимо да ови стихови поново важе за нашу заједницу.

На крају, сетимо се увек шта нас спаја: Христос Господ. Ми нисмо овде због било ког појединачног човека, већ због Бога живога и истинитога. Он нас је сабрао у ову заједницу, Он нас окупља сваке недеље око Свете Чаше. Људи долазе и одлазе по промислу Божјем, али Христос остаје глава Цркве. Ако имамо Христа у средишту срца, бићемо једно. Разлике ће се истопити у топлоти Његове љубави.

Молим све вас, и верне потрешене овим догађајима и оне који су их узроковали: дајте да загрлимо једни друге у духу Христовом. Нека престану раздори. Нека поново заједно узнесемо молитву у нашем храму, једним устима и једним срцем. Света Литургија мора поново постати наша заједничка радост, јер нам је она дата за спасење. Без ње, како рече један богослов, наш живот постаје као дан без сунца.

Уразумили смо се овим тешким искуством колико је важно чувати јединство. Зато, покајмо се за пропусте, загрлимо мир, и наставимо напред са обновљеном вером. Бог, који је извор сваког мира, помоћи ће нам. “Сам Господ мира нека вам даде мир свагда у сваком случају” (2 Сол. 3:16). А ми, као Његова деца, да чувамо тај мир као највећу драгоценост.

Нека би Милостиви Господ умири страсти, исцели ране ове заједнице и испуни нас Духом љубави и слоге. Призивам на све нас благослов Божији: да се вратимо уредној служби, да се верни нахране Животом у Христу, и да наша парохија опет засија као живо сведочанство јеванђелске љубави. Док смерно ишчекујемо светли празник Рођења Христовог, молим се да мир, радост и љубав које Божић доноси испуне сва наша срца и домове. Примите мој очински поздрав и благослов: нека Господ и Спаситељ наш све нас укрепи и уједини у Своме миру и љубави. Амин!

о. Драган Вуковић