Пошто кроз смирење (овде:) човек дође до сазнања да је он, с једне стране, прах и пепео, а с друге, син Божји који се гресима одмеће и удаљује од свога доброг Оца небеског, тада се у човеку јавља жалост што гресима вређа свога Творца и Добротвора, туга обузима његову душу и на очи почну да навиру сузе. О таквом плачу реч је у овом блаженству.

 Ко такве сузе пролива пред Господом — блажен је.

Потреба плача

При изласку душе наше ми нећемо бити криви што нисмо чинили чуда, што нисмо били богослови, што нисмо достигли духовна виђења, али без сумње даћемо Богу одговор што нисмо непрестано плакали због грехова својих — уверава свети Јован Лествичник.

Свети Јефрем Сирин молио се Богу:

„Господе, одузми од мене смех и даруј ми плач и ридање“!

Примери светитеља

 Сви светитељи оплакали су не само своје него и туђе грехове.

Цар Давид исповеда се како сваке ноћи сузама својим постељу своју натапа (Псал. 6, 6). Његове очи точиле су сузе дан и ноћ због безбожника (и онда их је било), који су га подругљиво питали где је Бог његов (Псал. 42, 3).

Монаси чувене Нитријске горе, у Египту, упуте молбу светом Макарију Великом да дође к њима и поучи их, да они сви не би долазили к њему. Светитељ се одазове и дође.

Монаси се слегну око њега и замоле за поучну реч. Светитељ се заплаче и кроз плач рекне:

„Браћо, нека очи ваше точе сузе пре него што одете тамо (у загробни свет), где ће сузе наше пржити тела наша“.

Тада се и монаси расплачу.

(Епископ Николај, Охридски пролог, 22. јули, стр. 564).

Свети Јован Златоуст препоручује хришћанима да своју браћу која живе у греху саветују и убеђују са сузама:

„Кад ми саветујемо брата који греши треба да плачемо, ако истински саосећамо и уздишемо због њега. Кад неког убеђујемо, а он нас не слуша и иде у пропаст, треба да плачемо“.

И свети Нил Синајски исто препоручује:

„Плачи за грешника који благује, зато што мач правосуђа Божјег виси над њим“.

Корист од суза

Кад је неки брат запитао светог Антонија Великог шта да чини са својим гресима, он му је одговорио:

„Ко хоће да се ослободи грехова, ослободиће се плачем и уздасима. И ко хоће да се орасположи за врлине, орасположиће се плачем и сузама“.

А свети Василије Велики учи да нам корист донесе и сузе које пролијемо за грехе ближњих:

„Кад видиш брата да тужи у покајању за грехе, плачи и ти са таквим и саосећај му. Таквим поступком и себи ћеш користити. Јер ко је пролио горке сузе за грехе ближњих, тај је исцелио себе самог тиме што је оплакивао грехе брата“.

Сузе боље од свега заглађују грехе

Ништа тако добро не може да заглади грехе, као сузе, учи свети Јован Златоуст. Чак и сам телесни лик бива привлачнији од суза; оне орасположе гледаоца на милосрђе и придају човеку изглед који улива уважење. Ништа тако јако не орасположава, као очи које проливају сузе. То је наш најблагороднији и најлепши орган, то је орган душе — завршава свети Златоуст.

Сузе чисте душу од греховне прљавштине, одвраћају од зла, помажу врлине, привлаче Духа Светога

Плач са сузама отире душу и чини ју чистом, рађа духовну чистоту. одсеца прохтеве, усавршава врлине.

Кад неко плаче, тада никако неће згрешити, и нико у стању скрушења срца не замишља зло.

При скрушењу срца долазе сузе, а за сузама долази умањење зла, уздржавање себе од рђавих дела.

Сузе привлаче Духа Светога — уверава свети Јефрем Сирин.

Двојака корист од суза

Плач има двојако дејство: он, као и вода, сузама гаси сав пламен страсти; и опет, као огањ, присуством Светога Духа оживљава, загрева, распаљује срце ка добру и побеђује у њему љубав и жудњу према Богу — учи свети Симеон Нови Богослов.

Сузе су исто што и мелем на рану, оне су потребне докле год постоји грех — учи свети Јован Лествичник:

Одузми грех, и сузе ће бити излишне телесним очима; јер кад нема ране, тада није нужан ни мелем. Адам пре пада у грех није имао суза, као што их неће бити ни по васкрсењу, када се уништи грех, јер ће тада одбећи болест, жалост и уздаси...

Сузе боље помажу узрастање побожности, него киша узрастање семена — тврди свети Јован Златоуст:

Киша која пада на семена не помаже им толико да никну и узрасту, колико сузни дажд доприноси узрастању и сазревању семена побожности; он очишћава душу, орошава ум и помаже да семе учења брзо узрасте...

Сузе продужиле живот и отклониле опасност од непријатеља

 Језекија, цар јудејски, разболео се на смрт. Њему је Бог преко светог пророка Исаије саопштио да учини распоред са својом кућом и имовином, јер му предстоји блиска смрт. Али он се са плачем и сузама замоли Господу да му продужи живот. Бог се смиловао на молитву и сузе његове и додао животу његову још 15 година. То му је Господ преко истог пророка поручио и још додао да ће њега и Јерусалим бранити и одбранити од напада Сенахирима, цара асирског. Да га увери у истинитост овог обећања, Бог је учинио једно чудо: на сунчевом сату Ахазову вратио је сенку натраг за 10 степени (Исаија 38, 1-8). А кад је цар асирски дошао са огромном војском и опсео Јерусалим, цар Језекије и пророк Исаија завапе Богу да испуни своје обећање. „Тада изиђе анђео Господњи и (ноћу) поби у логору асирском 185.000 људи; и кад усташе изјутра, а то све сами мртваци“. Завојевач се срамно вратио у своју престоницу Ниниву, и кад се клањао у храму идола свога, „синови његови убише га мачем“ (Исаија 37, 36-38).

Сузе загладиле многе грехове

Нека жена грешница, чије име еванђелист не наводи, сузама својим опрала је ноге Спаситељеве и отрла их косом својом. Због тог доброг дела удостојила се опроштаја свих грехова својих (Лука 7, 36-50).

Сузама својим загладио одрицање од Господа. Апостол Петар из страха за свој живот трипут се одрекао Господа, али је свој грех после тога сузама загладио и удостојио се поново апостолске части (Мат. 26, 69-75; Јов. 21, 15-17).