Свештеник је испрачао следеће:

 Запањујући догађај догодио се у малом селу на грчком острву Лерос пре око 30 година. Испричао нам га је свештеник Христофор, мештанима познат као „Отац Христос“, који је преминуо 2010. године.

Слушајући његову причу, човек не може а да се не поклони пред безграничном љубављу нашег Господа Исуса Христа према нама грешнима:

„Било је сунчано суботње јутро. Служио сам Литургију и спремао сам се да употребим преостале Свете Дарове у олтару.

Одједном сам чуо како ме неко дозива. Син нашег комшије, младић по имену Костас, стајао је на споредним вратима. Тешко је дисао и био је потпуно мокар. Било је очигледно да је отрчао до цркве што је брже могао. Рекао је:

 „Оче Христосе, помози!“ „Изгледа да ми отац умире.“ Тражи да се исповеди и да му даш Свето Причешће.“

Чело ми се почело знојити. Отац овог младића био је најчуднији, најскандалознији и најнечаснији човек у селу. Није било породице са којом се није свађао. Никада није крочио у цркву, никада није присуствовао сахрани, венчању или крштењу.

Прекрстио сам се, узео Свете Дарове и кренуо за његовим сином, доживљавајући његов захтев као позив од Бога.

Кућа комшије била је веома близу, око 40 метара од улаза у цркву.

Када смо младић и ја ушли у кућу умирућег чика Јаниса (наш комшија се звао Јован), ставио сам Свети Путир, са малом количином Светог Причешћа, на ноћни сточић поред његовог кревета.

Одмах сам рекао:

 „Чико Јанисе, да бих те причестио, прво морам да чујем твоју исповест и прочитам молитву за опроштај грехова над тобом.“ Да ли желиш да се исповедиш?

„Желим!“, узвикнуо је болесник.

Покрио сам га својим... епитрахиљ, и он ми је говорио грехе који су га оптерећивали.

Прочитао сам молитву за опроштење грехова и узео Путир да га причестим. Али био је потпуно празан! Био сам потрешен. Рекао сам болеснику: „Не могу да разумем шта се догодило. Путир је потпуно празан, а ипак је у њему још увек било неких Светих Дарова после Литургије. Сада ћу отрчати до цркве по дарохранилницу и причестити вас сачуваним Даровима.“

Чувши моје речи, умирући човек је бризнуо у плач:

„Оче, због мене се Христос причестио из Путира. Све што сам вам рекао биле су бесмилице.  Било ме је срамота да вам кажем своје праве грехе, јер су били тако тешки... Али сада ћу вам рећи како сам заиста сагрешио, а да ништа не кријем.“

 И болесник је почео да се исповеда са сузама. Након тога, поново сам прочитао молитву за опроштење грехова над њим и замолио га да сачека док одем у цркву и вратим се са Даровима.

„Иди, оче, чекам те.“

Узео сам Свети Путир да га однесем до олтара, завирио унутра и био сам обузет страхопоштовањем. Унутра је лежала једна честица Светих Дарова. Прекрстио сам се и одмах причестио умирућег.

Док је гутао Свете Дарове, његово лице се озарило и добило тако миран израз какав никада раније у животу није видео. Затворио је очи и предао свој дух Господу пред мојим очима.

Сећајући се овог догађаја, увек славим Христа и мислим на велику мудрост, нежност и љубав којом је опростио нашем чика Јанису и водио га ка спасењу. Нека га Господ прими у своје небеске дворове! Нека му је вечно сећање.

Не губимо наду. и очајавамо за наше спасење, чак и ако смо најгрешнији људи на свету. Нека нам Бог подари да сви пронађемо истинско покајање и будемо достојни Раја, доносећи искрено и смирено признање својих грехова. Амин!