Поштовано уредништво,  помаже Бог.

Хтео бих да вам се захвалим за текст који сте избацили о Миодрагу Петровићу, и уопште што сте објавили вест о његовом упокојењу. Ви сте једини медиј који је то урадио, и то мени говори доста о томе. Ниједан медиј СПЦ није се усудио ни да помене да се упокојио вероватно највећи Србин после светог Саве, и то не изговарам олако, имајући на памети и светог Јустина, и старца Тадеја, и многе Србе из наше историје.

Имам неколико књига Миодрага Петровића, имам и једну књижицу о цркви у Ратини коју је подигао, нисам ни знао да постоје три књиге о томе.

Али многе ствари које сте поменули у тексту о њему, нисам знао.

Нпр. да је поклонио стан у Атини у приземљу манастиру Хиландару, и колико новца је уложио у храм у свом родном селу. Човек са таквом културом срца, рађа се једанпут у хиљаду година.

Мени је јасно што су га мрзели.

Јасно ми је и зашто нико није објавио вест о његовој смрти.

То што сте објавили ви о њему, говори све и о вама, да сте таквом човеку дали место које он заслужује. А то је да буде први међу нама.

Ђубрад у мантијама, са епископским и презвитерским достојанствима и са докторатима које су ставили испред својих имена, није дошла да испрати великог човека. Не само дуплог доктора наука из Атине, већ човека који је имао невероватну културу срца.

Да је другачије отишао, и да су га боље третирали, зачудио бих се.

Овако сам сигуран да је ишао уским путем Христовим.

И зато сам и хтео да напишем једну кратку цртицу, онолико колико ја могу и како умем, да то буде мој допринос у томе да није истина да нема људи који су знали колико велики човек је био господин Петровић.

То је моја потреба.

Уместо да цео Сабор СПЦ испрати таквог човека, и да се цео српски народ окупи око тог догађаја, господин Петровић је избрисан од стране господе црквене, као да никад није постојао.

Сама чињеница да сте објавили текст о њему, говори све о вама, и на томе сам вам захвалан.

Макар сте га ви поменули и та вест је ипак одјекнула у православној јавности.

Без обзира што је Православље постало лешина, ипак и даље постоје људи који иду за истином, а не за земаљском славом.

Нек Господ подари господину Миодрагу Царство Своје, и нека му име одјекне ходницима вечности! Отишао је тамо где нема ни злобе ни зависти, само вечна радост и вечни покој.

Стефан