Првослав Перић се приликом своје недавне посете Јордану сусрео са патријарсима Јерусалима и Антиохије, а потом и са представницима Грузијске Цркве. Перић се претходних дана, рачунајући и делегацију из Москве, састао са представницима укупно осам Помесних Цркава.

Као што видимо, у току је жива дипломатска активност БГ патријаршије. Иза ње стоји  иницијатива коју је изразио митрополит запорошки Лука, да се сусрет представника Помесних Цркава одржан у Аману „развије као стална платформа за дијалог и размену мишљења“.

Заправо, у питању је блоковска подела Православне Цркве, за коју Грци оптужују Иринеја Буловића, па је координатор ове поделе БГ патријаршија.

Треба ли посебно објашњавати да иза тога стоји Ватикан?

Та чињеница указује на разлог зашто је Буловићу додељена улога оперативца за разбијање Православне Цркве.

Прво, реч је о легитимном папином бискупу - носиоцу папиног крижа и прстена - и човеку који је своје разоритељске способности доказао на примеру Српске Цркве (не сме се заборавити да је он идејни творац митрополитанског система у СПЦ и произвођења 18 архиепископа, што ће, у крајњем исходу, здробити БГ патријаршију у парампарчад).

Иначе, прекретница се догодила у новембру 2019. године, када је јерусалимски патријарх Теофил, након посете Москви и састанка са патријархом Кирилом и председником Путином, објавио своју намеру да одржи „братски састанак“ поглавара Цркава.

 Овај потез је био јавно спровођење плана смишљеног у Ватикану,  развијеног у Београду и подржаног од стране Москве, чији је циљ да се „Мајка Цркава“ Јерусалим супротстави „Мајци Цркви“ Цариграду, која је „пала због својих грехова“.

У новој констелацији, првенство се  пребацује са поглавара Фанара на јерусалимског патријарха.

Патријарх Теофил је у почетку изгледао као талац плана који му је наметнут, али је данас постао његов вољни и ревносни извршилац, у потпуности прихватајући идеју о примату Јерусалима као „Мајке цркава“.

Теофил се већ уживео у улогу папе „светског Православља“, што је демонстрирао приликом посете Инстанбулу којом приликом није посетио Фанар, а такође и на међурелигиском скупу у Астани где се позиционирао као нови источни папа.

Теофил III  дао је значајну изјаву током прославе 100. годишњице оснивања руског манастира Свете Тројице у Хеврону. Прослави су присуствовали високи представници Руске православне цркве, укључујући митрополита Антонија Волоколамског, шефа Одељења за спољне црквене односе, и амбасадора Русије у Израелу.

У свом говору, који су грчки медији назвали „црквеним манифестом“, патријарх Теофил је прогласио Јерусалимску цркву „природним гарантом православног јединства“.

Теофил је оптужен да „ради за Русе“ (који су у прекиду литургијском општења са Фанаром) и испуњава циљеве које је поставио тандем Московска патријаршија-Српска патријаршија.

Све се ради језуитски, у дубокој конспирацији, где је народу додељена улога бесловесног стада.

У суштини, Црква је раскољена, чистота вере укаљана, а канони пагажени...

На делу је „црквена геополитика“ чији је циљ дробљење Православља, или „функционализам на парче“. Ово је, изворно, световни концепт, по коме се нека геополитичка структура растаче на мање делове, ради њене лакше фузије у крупније глобалистичке структуре.  У нашем примеру, Православна Црква се распарчава у два блока, ради њиховог бржег инкорпорирања у глобалну религију Антихриста.

Да је то у питању види се из чињенице  да ни из блока који предводи Јерусалимска патријаршија нема иницијатива за прекид литургијског општења са Фанаром због уније са Ватиканом.  

А како би их и могло бити, кад су на челу скоро свих Помесних Цркава папини људи...