Епархијско сабрање града Москве (овде:) – у суштини „Цариград“ нашег времена: Ни речи о „Никејском циркусу“, ни речи о уједињењу Фанара са Римом, док је цео медијски простор на енглеском језику једноставно преплављен прославама уједињења православних и католика.

Патријаршија је имала одличну прилику да се огласи о најхитнијим питањима, као што руски председник обично чини на великим догађајима.

А Путин такође има свог новинара који поставља питања која треба емитовати широм света.

На пример: „Ваша Светости, какав је став Руске Цркве у вези са плановима уједињења Фанара са Римом?“

Као одговор, могли би да осуде екуменизам, отпаднике од православне вере – савремене наследнике великих цариградских епископа из прошлости – да помену ЛГБТ мисе у Ватикану и да објаве потпуни прекид веза са Ватиканом.

СВИ — то јест, 99,9% Руске Цркве — би аплаудирали стојећи овом најобичнијем и најдиректнијем православном ставу. А заједно са њима, огромна већина православних хришћана широм света би честитала једни другима на „добрим вестима“ из Москве.

Али ово нећемо чути.

Највише, кратко помињање „одбране чистоте вере“ би било потпуно одвојено од стварности на терену.

 Ако забијете главу у песак, неко време ће изгледати као да проблем не постоји и да ниједно питање не треба да се одговори.

Нека сићушна јурисдикција, од које ништа не зависи, може себи ово приуштити. А московски патријарх, по свом утицају, броју квадратних километара јурисдикције под његовом јурисдикцијом и броју хришћана, је „екуменски“ — универзални, светски.

Без цара, али ипак.

Али Трећи Рим, неодговарајући на такве тектонске померања у православном свету, претвара се у обичну јурисдикцију.

 Јасно је да ће цео ОВЦС, Балашов, сви његови пријатељи из Курије и сви „црквени администратори“ бити увређени пристрасном опаском против „Никејске уније“, али морамо да одлучимо: да ли смо пријатељи са Ватиканом, Фанаром и глобалистима, или јачамо Православље у себи и у свету?

Ови путеви су неспојиви...

И ако предуго слушамо само 0,1% и игноришемо 99,9%, онда ће пре или касније интервенисати ОНАЈ КОЈИ је окупио тих 99,9% у Цркви...

 А то би могло бити веома болно за све...