У име Оца и Сина и Светога Духа!

Данас читамо одговарајући део Прве посланице Светог Павла Коринћанима. Сада ћу још једном прочитати овај одељак и укратко размотрити значење онога што је написао.

„Реч о крсту је лудост онима који пропадају, а нама који се спасавамо сила је Божија. Јер је писано: 'Уништићу мудрост мудрих, и разум разумних одмацити.'

Где је мудрац? Где је учен човек? Где је учен овога века? Зар Бог није учинио лудом мудрост овога света? Јер пошто свет у мудрости Божијој својом мудрошћу није познао Бога, Богу је било угодно да лудошћу проповеди спасе оне који верују. Јер и Јевреји траже знаке, и Грци траже мудрост, а ми проповедамо Христа распетог, Јеврејима саблазан, а Грцима лудост, а онима који су позвани, и Јеврејима и Грцима, силу Божију и мудрост Божију“ (1. Кор. 18:24).

Сада да заједно размотримо шта се овде говори. Зашто апостол речи о крсту назива лудошћу? Ко је луд? Шта значи луд? То значи ментално болесна особа, на данашњем језику. То јест, луд, ненормалан. И зашто ову проповед о крсту и Грци и Јевреји доживљавају као лудило, односно као нешто потпуно ненормално, у шта је једноставно немогуће веровати? Он даље каже да Јевреји траже чуда. Каква чуда? Сада ћемо о томе разговарати. А зашто је за њих проповед о Христу лудило?

Пре свега, знамо да су Јевреји на почетку наше хришћанске ере, односно у време доласка Господа у свет, очекивали светску владавину. Веровали су да Месија - на грчком, Христос - треба да учини Јевреје владарима целог света и да потчини све народе својој власти. А када Христос то није учинио, постао је лудак, ненормалан за њих. И реч о крсту, на коме је разапет за наше спасење, будући жртва за наше грехе, за њих је апсолутно неприхватљива. Јер, по њиховом мишљењу, Месија треба да буде глава светске државе, јеврејске државе, и о таквом Христу не може бити ни речи. Не може бити ни речи о смрти Месије, већ само о главе светске државе. Стога, када апостоли проповедају крст и да је наше спасење дошло кроз жртву Господа Исуса на крсту, за њих је то лудост.

А ево, баш прошле недеље смо разговарали о проповеди једног јеврејског рабина, модерног рабина Реувена Фермана. Он каже да у јудаизму не постоји концепт зла, јер зло и добро потичу од Бога. Бог је такође творац зла, ово је његова проповед. Рекао сам вам тачно дакле сам читао и чак сам дао линк да можемо да чујемо својим ушима и видимо. Нема ничег сличног у Старом завету. Бог није створио никакво зло. Све што је створио је добро.

Одакле долази ова идеја? Он каже: ово је идеја јудаизма. Лаж! У јудаизму таква идеја никада није постојала. Ово је идеја из Кабале, где постоји борба између добра и зла. И свака од ових особина – добра и зла – је персонификована од стране Бога. А пошто постоје добро и зло, онда су постојала два бога: Саваот или Јахве, Јехова, с једне стране, а с друге стране Сатанаил, Луцифер, Сатана. И они су графички приказани у свим кабалистичким књигама. У Кабали су приказани управо тако – да увек постоје. Један без другог не постоји. Ова идеја је приказана у облику два међусобно испреплетана троугла. Један троугао, црвени, са врхом надоле, приказује Луцифера, Сатану. Други, испреплетен са њим, бели троугао са врхом нагоре, јесте Бог Саваот. За њих постоје два бога и они увек постоје заједно као добар и зао принцип. Хладно и топло, мушко и женско – све на овом свету је некако дуално. И зато овај рабин тврди да је Бог створио и зло.

Даље, на крају свог говора, он каже да је Сатана сам Бог. Зашто то каже? Одакле то долази? У јудаизму тога нема, али он то тврди. Још једном кажем, у древном правом јудаизму, из којег је и хришћанство потекло, у тој религији коју је Бог дао Мојсију, тако нешто не постоји. То је кабалистичка идеја. Кабала, као што сам вам већ рекао, је халдејско учење, учење халдејских мађионичара и врачара. Управо су они заиста сматрали Сатану богом. И некада су јеврејски првосвештеник и кнежеви прихватили ово учење чак и током вавилонског ропства од стране Халдејаца и пренели га у Израел, и тајно га ширили од учитеља до ученика. Управо то учење проповеда овај човек Ферман.

У стварности, тако нешто никада није постојало у јудаизму. Али према њиховом кабалистичком учењу, њихов бог, Сатана, као коначни резултат целе људске историје мора победити Саваота. И они који му помажу у победи над Богом, Кога називамо Тројицом – Оцем, Сином и Светим Духом, Један Бог, управо они који помажу Сатани да победи Бога и Његов народ, то јест нас, хришћане, они ће вечно владати са Луцифером у његовом царству овде, на земљи. То ће бити вечно царство, али не негде у другом свету, већ овде, на овој грешној земљи, прекривеној крвљу милиона људи током свих ових хиљада година.

Земља је сва натопљена крвљу, оскрнављена нашим гресима. И знамо из Апокалипсе, из Откровења Светог Јована Богослова, које му је сам Христос дао, да ће ова земља и овај универзум, оскрнављени гресима кривих и крвљу невиних, бити уништени. И Он ће поново створити нову земљу и ново небо, небо са свим планетама, звездама и тако даље. Све што је сада биће уништено и поново створено. И на новој земљи живеће управо они које је Господ изабрао током ових хиљада година као људе који су били верни Богу и који су живели, или барем покушавали да живе, по Његовим заповестима. А када су у нечему заказале, покајале су се и покушале да се исправе. То су људи који ће бити изабрани за вечни живот на Новој Земљи.

Међутим, Јевреји кажу: ово ће се овде десити. Стога је за њих, наравно, апсурдна проповед о Месији који је страдао, који је предао себе, као да је потпуно слаб и да се не може бранити када су ноћу дошли у Гетсимански врт да га ухапсе. Требало је да буде у стању да уништи све једним дахом, али то није учинио, па је превише слаб и не може бити владар света, владар који им је обећао царство. Не, не може бити тако слаб. Не може се предати на распеће. Зато су вапили: О Христе, ако си Ти заиста Христос, Месија, сиђи са крста и ми ћемо веровати у Тебе. За њих, Месија не може бити толико слаб да дозволи да буде разапет на крсту. Зато је за њих проповедање спасења кроз крст, кроз жртву, потпуно лудило. Зато апостол ово проповедање назива лудилом.

Која су чуда Јевреји тражили? Која друга чуда? Он је васкрсао мртве! Он је поново створио тело човека који се већ распао. Створио је очи човеку који никада није имао очи, рођен је без очију. Створио је нове очи, нове очне јабучице, очне живце и почео је да види. А колико је демона истерао? Хиљаде. Сећате ли се човека у коме се настанио цео легион? То јест, неколико хиљада демона у једном човеку. А било их је много у Јудеји, баш као што их има и сада у нашем савременом свету.

Скоро цео свет је опседнут: људи имају десетине, стотине, а у некима чак и хиљаде демона који живе у њима. Зато се свет на овај начин манифестује у наше време. А они који су иоле разумни кажу: свет је полудео. То јест, људи су полудели. Шта значи лудило? У овом случају, то значи опсесија. Истина је: када демон уђе у човека, он му помрачује свест, тера га да мисли како демон жели и да ради оно што демон жели. Он је марионета у рукама демона. И када нормалан човек види те неадекватне поступке, каже: Па, ови људи се понашају као луди људи. Свет је полудео.

Да, то је истина. Исто је било и у Јудеји у време Христа. Свет је полудео. Сви Јевреји, уз ретке изузетке, били су демонизовани, и зато је Христос стално морао да истерује стотине хиљада демона. Када би сада дошао, видео би да је ситуација данас још гора. Тада су сви били верници. Верници који су, иако лоше, слабо и погрешно, ипак веровали у Бога. А данас огроман број људи уопште не верује; то су такозвани атеисти.

Која су друга чуда Јевреји тражили? Апостол пише: Јевреји траже чуда. Шта? Господ је учинио толико чуда пред њиховим очима. Које је друго чудо морао да учини да би они поверовали? Највеће чудо које чекају, с обзиром на то шта је написано у Кабали и у Талмуду, а Талмуд долази директно из Кабале, па оно што чекају је следеће чудо: Махом руке, Машијах, то јест Христос, требало је да потчини све народе света под власт Јевреја. То је чудо које су чекали, а нису добили.

До данас, пентаграм крунише Кремљ. А сећате ли се пионирске значке? Она приказује главу Владимира Иљича како гори у вечном пламену. Ово је такође важна симболика. Он – у вечном пламену. Сећате ли се ове значке у облику пентаграма? И поводом овог пламена, пре неког времена морао сам да проучавам ова питања. И у једној француској књизи, јер у Француској постоји много истраживања на тему слободног зидарства и луциферизма, као и о кабалистичким учењима, па сам у овој књизи читао о овом пламену, који је приказан на пионирској значки. И у овом пламену гори глава овог богоборца – Владимира Иљича Лењина.

На пример, масони имају одређени систем знакова како би могли да се препознају. Тамо у овој књизи је описан такав случај: Две особе путују у истом купеу и једна пита другу: Младићу, колико имаш година? Ако није масон, одговориће, на пример: тридесет пет. Онда је све јасно, ово није наш човек, он није масон. Али ако јесте масон, одговориће: једанаест. Онда је већ јасно да је ово његов човек.

И да би сазнао који је степен масонства, он наставља да поставља питања. А онда, после још неколико питања, може да разуме степен овог масона. Према којем од питања може да одговори. Понекад питају: Одакле си? И одговарају: Из ватре. Где идеш? У ватру. Међу масонима се сасвим директно говори о овој ватри. Ватри у којој гори глава Владимира Иљича. Све су то знаци који означавају Луцифера, Сатану. А црвени луциферијански пентаграми и данас, нажалост, засјењују наш свети Кремљ...

Управо то смо данас чули од апостола Павла. Зашто Јевреји и масони сматрају реч о крсту лудилом, а за нас је то истинско спасење? Јер смо кроз крст добили опроштај грехова. А они који су примили Христа и поверовали у Њега, примају ово опроштај кроз причешће Тела и Крви Господа нашег Исуса Христа. Амин.

Превод: „Борба за веру“

Извор: Канал „Кавказский скит”, ВКонтакте