РАДИ ПРОТИВ СОПСТВЕНИХ

Ово није први пут да епископ Иринеј ради против сопствене цркве и народа.

Године 2010, Викиликс је објавио хиљаде класификованих дипломатских депеша америчког Стејт департмента. Међу њима су биле скривене депеше из америчке Амбасаде у Београду, датиране 2006. и 2007. године. Оне су се тицале става Српске Православне Цркве о Косову током преговора о коначном статусу. И оне су више пута помињале поверљиви извор који је пружао обавештајне податке америчким званичницима.

Његово име: Јеромонах Иринеј Добријевић.

INSERT WIKILEAKS PHOTO HERE

Деклaсификована депеша Стејт Департмента, 31. мај 2006: "Иеромонах Иринеј (Добријевић) (strictly protect throughout)" - ознака за поверљиви обавештајни извор. Док је Србија бранила Косово, млади српски свештеник тајно је пружао информације америчким званичницима.

Депеша од 31. маја 2006. почиње упозорењем које би сваки дипломатски професионалац препознао: "Строго штитити у целини."

Ово није случајан језик. Ово означава поверљиви људски извор чији идентитет мора бити заштићен по сваку цену. Некога чије би разоткривање окончало његову корисност и потенцијално га угрозило. Депеша открива да је јеромонах Иринеј Добријевић "умерени глас унутар Цркве и био је користан по питању Косова."

Будимо јасни шта ово значи: Током преговора о коначном статусу Косова, када се Србија суочавала са могућим губитком свог историјског и духовног срца, када је Српска Православна Црква покушавала да заштити вековне манастире и цркве на Косову, један млади српски православни свештеник тајно је пружао обавештајне податке америчкој влади која је радила на одвајању Косова од Србиј.

Шта је издао

Обавештајни подаци које је епископ Иринеј пружио нису били ситни трачеви. Били су свеобухватни и разорни. Идентификовао је који владике су "умерени" а који "тврди", дајући америчким званичницима мапу на кога може да се утиче и ко ће се опирати. Откривао је поверљиве разговоре са Сабора. Умањивао је извештаје о побољшаној атмосфери на преговорима у Бечу, подривао српске дипломатске напоре.

Али можда најшокантније било је његово карактерно убиство владике бачког, старијег јерарха у Српској Православној Цркви.

Према депеши, епископ Иринеј је рекао америчким званичницима да владика бачки "често бива коришћен од стране Цркве или владе као преговарач јер се сматра умереним; у стварности, каже Иринеј, он често представља различите ставове различитој публици." Иринеј је тврдио да је владика бачки говорио "све праве ствари" током разговора у Бечу, али "се вратио на екстремнији став када се вратио у друштво својих колега владика."

Да ли је владика бачки заиста био дволичан или је Иринеј оклеветао колегу који се није слагао са њим, мање је важно од ове чињенице: млађи свештеник је тајно поткопавао старијег јерарха пред представницима стране силе.

Депеша такође примећује нешто друго: Иринејево именовање за Аустралију и Нови Зеланд одржаће „његове корисне везе са православним групама у дијаспори (и њиховим повезаним изворима финансирања).“

Он је пружио обавештајне податке о финансијским мрежама српске дијаспоре. Баш о оним заједницама које подржавају Српску Православну Цркву широм света. Њиховим изворима финансирања. Њиховим организационим структурама. Све пријављено америчким званичницима.

Можда најоптерећујућа реченица у депешама: „Он нас је уверио да ће настојати да остане ангажован по питањима Косова“ чак и након што буде послан у Аустралију.

Ово није био мали разговор на коктелу. Ово је био континуиран обавештајни однос. Чак када је руководство Српске Православне Цркве постало сумњичаво и послало га на другу страну света, он је обећао да ће остати ангажован.

Друга депеша од 22. децембра 2006, која анализира политичку улогу Цркве, сугерише да је руководство Цркве заиста постало сумњичаво. Због тога је унапређен и послан у Аустралију. Извући га из центра моћи. Ставити дистанцу између њега и осетљивих преговора.

До јуна 2007. године, од тајног доушника прешао је на јавног утицајника. Постао је први званичник Српске православне цркве који је јавно условљавао подршку за Косово и Метохију уступцима, говорећи америчким званичницима на догађају Контакт групе за ширење утицаја.

Сама процена америчког Стејт одељења признаје цену коју је платио за ову сарадњу. Чак су и његови амерички руковаоци приметили да његове фрустрације „боје његову процену” и да његове карактеризације других владика могу бити пристрасне личним разочарањем.

Али су га и даље користили.

ОБРАЗАЦ ОТКРИВЕН

Погледајте образац:

Београд, 2006-2007:

Радио је тајно са страном силом против српских интереса. Подривао је руководство Цркве. Пружао обавештајне податке о црквеним финансијама и финансирању дијаспоре. Карактерисао оне који се нису слагали са њим као "тврде" и препреке. Када је руководство Цркве постало сумњичаво, унапређен је и послан у Аустралију. Али је наставио своју агенду са тог далеког места.

Кливленд, 2023-2025:

Ради са очигледним непоштовањем канонских процедура. Уклања свештенике који се опиру његовој агенди. Председава катастрофалним финансијским колапсом. Карактерише оне који га доводе у питање као сметаче и препреке. Блокира сертификована писма Светом Cиноду. Влада са позиције са минималним надзором.

Методе се мењају. Менталитет остаје.

Када je Србији и Српској Православној Цркви била потребна јединства током преговора о Косову, он је радио са онима који су настојали да поделе.

Кад су српске заједнице у дијаспори требале заштиту, он је пружио обавештајне податке о њиховом финансирању страним силама.

Када је владици бачком била потребна лојалност млађег колеге, добио је карактерно убиство достављено страним званичницима уместо тога.

CAPTION: Отац Драгослав Косић, протојереј Храма Св. Саве у Кливленду. Осам година верно је служио својој парохији - крстио децу, сахрањивао преминуле, саветовао забринуте, служио литургију. Помогао је парохијанима да разумеју своја канонска права када су постављали питања о епископовим одлукама. 28. октобра 2024. уклоњен је са 48 сати обавештења уместо канонских 30 дана. Његов "злочин": радио оно што свештеник треба да ради - водио своје стадо.

А сада, када Кливленд и верници требају транспарентност и канонско управљање, добијају блокиране комуникације, уклоњене свештенике и шест полицијских аутомобила.

Две деценије. Два континента. Један образац. Ради против својих сопствених.

ИРОНИЈА ИСТОРИЈЕ

Људи који стоје испред храма Светог Саве у децембру 2025. године су потомци оних који су стајали на истим местима 1963. Године, али позиције су се обрнуле на најболнији могући начин.

Године 1963, њихови дедови и бабе стајали су на тим вратима бранећи своју лојалност Београду. Они су били фракција лојалне Патријарху. Они који су одбили да се придруже расколу. Они који су рекли: "Ми стојимо уз Матичну цркву, без обзира на све."

Слали су своју децу у српску школу да уче језик и културу. Преносили приче о старој земљи.

Одгајали унуке да воле Српску Православну Цркву и поштују Патријарха.

А сада, ти унуци стоје на истим вратима. Још увек лојални Београду. Још увек подржавајући Патријарха. Још увек одбијајући да се придруже буни. Али овог пута, они бране Цркву од епископа кога је поставио Београд.

Епископа који је одрастао у расколничкој цркви коју су њихови дедови и бабе противили.

Епископа који је радио као обавештајни извор за стране силе током Косова.

Епископа који је подривао сопствене колеге владике пред америчким званичницима.

Епископа који блокира њихова писма управо оном Београду коме они остају лојални.

Дедови и бабе борили су се против расколника који су се противили Београду. Унуци се боре против расколничког епископа посланог из Београда.

Врата су иста. Лојалност је иста. Жртва је иста. Само је непријатељ променио стране.

КУЛТУРНИ ВРТ: ИРОНИЈА У КАМЕНУ

Српска културна башта, Кливленд: "САМО СЛОГА СРБИНА СПАСАВА." Мото је уклесан у камен, део мозаика од каменик облутака који репродукује мозаике из манастира Хиландар и Пећке Патријаршије. Башта је посвећена 2008. године са великим поносом и надом. Седамнаест година касније, српски православни епископ ради на уништавању јединства које овај мото слави. Иронија је уклесана у камену. Трагедија се одвија шест блокова даље.

Постоји још један део ове приче. Тиши део, али некако најболнији.

У Рокфелер парку у Кливленду стоје Кливлендски културни вртови, низ уређених вртова који одају почаст имигрантским заједницама града. Укупно тридесет пет вртова, сваки представља другу културу.

Српски културни врт посвећен је 5. октобра 2008. године. Садржи централни трг са симболичном коцком која носи српски грб. Око њега, пут од мозаика од шљунка репродукује мозаике из Манастира Хиландар и Патријаршије у Пећи.

А у центру трга, уклесано у камену да сви виде, српски мото: "САМО СЛОГА СРБИНА СПАСАВА."

"Само слога Србина спашава."

Напоре да се створи овај врт водио је Алекс Мачески, који је тада био председник и издавач The Plain Dealer, главних новина у Кливленду. Требало је године рада. Прикупљање средстава. Дизајн. Организовање заједнице. Године 2009, српски председник Борис Тадић дошао је у Кливленд на посвећење иконе Светог Саве у врту.

Био је то тренутак поноса за српску заједницу у Кливленду. Трајно сведочанство њиховог наслеђа у срцу града.

"Само слога Србина спашава."

А сада, 2025. године, мање од двадесет година након што је тај мото уклесан у камен, један српски православни епископ уништава јединство које он слави.

Патријарх Павле провео је 1990-е путујући, лечећи, уједињујући. Омогућио је Србима у Кливленду да ходају кроз оба храма Светог Саве без срама. Спојио их је. Епископ Иринеј провео је девет година поново их делећи. Мото у Културном врту још увек гласи "Само слога Србина спасава." Али шест блокова даље, у храму Светог Саве, јединство умире.

Сто двадесет породица у канонској жалби. Шест полицијских аутомобила. Мајкама и деци забрањено да ногом кроче на црквено имање. Свештеници уклоњени без прописног обавештења. Пет и по милиона долара изгубљено.

Мото Културног врта уклесан је у камен. Наслеђе епископа Иринеја уклесано је у бол.

ПИТАЊА КОЈА НИКО НЕ ЖЕЛИ ДА ПОСТАВИ

Постоје питања која требају одговоре. Питања која треба да постави Свети Синод. Питања која су Питања која су избегаванa предуго.

Да ли је епископ Иринеј икада открио Светом Синоду у Београду своју службу као обавештајни извор америчког Стејт департмента током преговора о Косову? Да ли је руководство Цркве знало да поставља некога ко је радио са страним силама против српских интереса?

Да ли је пружао обавештајне податке америчким званичницима о финансијским мрежама српске православне дијаспоре у Америци након што је постављен за Источноамеричку епархију? Да ли ти исти извори финансирања које је некад пријављивао сада пате под његовим финансијским лошим управљањем?

Да ли његова демонстрирана воља да ради са страном силама против српских црквених и националних интереса дисквалификује га да служи као епископ? Може ли се некоме ко је издао сопствену цркву страним званичницима поверити њена пастирска брига?

Да ли је његов образац уклањања свештеника који се опиру његовој агенди повезан са истим обрасцем који је показао 2006-2007, када је oкарактерисао владике који се нису слагали са њим као "тврде" препреке пред америчким званичницима?

Да ли његово одбијање да проследи канонске жалбе Светом Синоду одражава исто блокирајуће понашање које је показао када је радио на подривању српских позиција током преговора о Косову и Метохији?

И можда најболније: Да ли је Свети Синод нехотице поставио бивше обавештајно средство да управља епархијом пуном баш оних заједница y дијаспори о којима је некад извештавао?

КАД ПОСЛУШНОСТ ПОСТАНЕ ГРЕХ

Верницима храма Светог Саве стално се понавља да морају "слушати свог епископа". Да је доводити га у питање бунт. Да је подношење канонских жалби расколничко понашање.

Али блаженопочивши Патријарх Павле учио је нешто друго. Патријарх Павле је учио да послушност епископу престаје када епископске наредбе противрече Јеванђељу, канонима или учењу Цркве. Да слепа послушност људском ауторитету није врлина када се тај ауторитет злоупотребљава. Учио је да верници не само да имају право, већ и дужност да говоре истину власти. Да подносе канонске жалбе када њихов епископ крши црквени закон. Да бране своје свештенике када их неправедно уклањају.

Сто двадесет породица које су поднеле канонске жалбе нису расколници. Оне раде тачно оно чему их је Патријарх Павле учио. Мајке које стоје напољу на 14 степени нису бунтовнице. Парохијани који су слали писма Београду нису смутљивци. Они су верни синови и кћери Српске Православне Цркве који моле своју Мајку цркву за помоћ. Послушност према насилном епископу није врлина. То је саучесништво. А верници у Кливленду изабрали су истину уместо саучесништва.

НАЈВЕЋИ ОПСТРУКТОР

И ево нас. Највећи опструктор откако је основана Источноамеричка епархија.

Он опструира комуникацију са Београдом. Три препоручена писма послата Светом Синоду, сва опструисанa.

Он опструише финансијску транспарентност. Преко 5,4 милиона долара изгубљено, без јасног обрачуна.

Он опструише канонске процедуре.

Он опструише парохијске изборе. Једногласно изабраног председника одбија, члана одбора са документованим лажним изјавама одобрава.

Он опструише доказе. Финансијски секретар нуди доказ о неправилностима, он одбија да их прегледа.

Он опструише састанке. Парохијани заказују ванредни састанак, он га забрањује.

Он опструише породице. Мајкама и деци која годинама похађају српску школу сада забрањује приступ њиховој цркви.

Он опструише истину. Сигурносне камере уништене пре него што свете ствари нестану.

Он опструише све осим лажи, корупције, злостављања и одмазде.

Највећи oпструктор. Али ево шта не може да стопира:

Не може да опструише 120 породица које стоје заједно.

Не може да опструише документацију коју су саставили.

Не може да опструише декласификоване депеше које откривају његову прошлост.

Не може да опструише љубав коју ови људи имају према својој цркви.

И не може заувек да опструише истину.

КОНАЧНА ИРОНИЈА

Постоји извесна поезија у томе како би ова прича могла да се заврши.

Човек који је одрастао у расколничкој цркви током буне 1960-их, који је касније радио као обавештајни извор за стране силе током Косово- Метохијске кризе, који сада делује као епископ са истим расколничким менталитетом који је научио у младости, можда ће коначно одговарати пред самом институцијом коју је некад издавао.

Свети Синод који је заобилазио када је радио са америчким званичницима.

Патријарх чије је наслеђе расправљао са представницима америчког Стејт департмента.

Српска Православна Црква о којој је пружао обавештајне податке страним силама.

Они су ти који ће одлучити о његовој судбини.

Бунтовник који је постао епископ ће можда открити да одорa не штити када су докази превелики.

Oпструктор који је стопирао све може открити да неке ствари не могу да се блокирају.

А човек који је радио против својих може научити да на крају, да за све сто чинимо некад морамо да одговарамо.

ЗА ВЕРНИКЕ

Вама, људима који стојите напољу испред храма Светог Саве на хладноћи:

Ваши дедови и бабе стајали су на тим вратима 1963. године, бранећи своју лојалност Српској Православној Цркви. Ви сада стојите тамо, бранећи исту лојалност. Жртва је иста. Љубав је иста. Вера је иста. Ви нисте расколници. Ви нисте смутљивци. Ви сте највернији синови и кћери које Београд има у Америци

ЗА СВЕТИ СИНОД

Пред вама је избор.

Наставити да дозвољавате да један човек уништава оно што је Патријарх Павле градио, или деловати. Докази су огромни. Образац је јасан. Штета је документована. Сто двадесет породица чека. Српска заједница у Кливленду посматра. Дијаспора поставља питања.

"Само слога Србина спасава."

Мото је уклесан у камену у Кливлендском културном врту. Али само јединство умире шест блокова даље. Докле ћете још дозвољавати да умире?

Свети Саво, моли Бога за нас!

Највећи опструктор опструише све осим истине. А истина стоји напољу на хладноћи, чекајући правду.

За детаљне доказе о обавештајном раду епископа Добријевића, видети:

https://borbazaveru.info/co

са пуним цитатима декласификованих депеша америчког Стејт департмента из Викиликс-а.