На наше питање о превођењу једне књиге, члан наше мејлинг листе брат Стефан, који је теолог, изнео је низ занимљивих информација, због чега његово писмо објављујемо на увид свим читаоцима:

„Ја сам увек за превођење књига, која год да је у питању. Ту не може да се промаши. Ја сам чак имао и идеју да вам предложим да покренемо издавачку кућу где би се издавале књиге које Црква не жели да се преведу.

Наравно, мени је јасно да је за то потребан новац, и због тога сам ја решио прво да зарадим неке озбиљније паре, па тек онда да видим да ли је то могуће, свакако бих волео да се то деси у будућности.

На које књиге ту мислим?

Пре свега на књиге о Максиму Исповеднику, онда одређене књиге о Оригену, онда књиге о античким коментаторима на Аристотела, онда на забрањене књиге Луија Душена, римокатоличког богослова који је порицао постојање епископа на Западу све до половине трећег века, зато је и забрањен.

Онда на књиге Алена Брента, од њега је "наш велики цењени патролог" Владан Перишић препричао књигу о Игњатију Богоносцу и на основу те препричане књиге Алена Брента, коју је велики патролог издао на институту Богословског факултета под својим именом, постао редовни професор.

Напослетку, да не заборавим књигу светог Иринеја Лионског "Против јереси", коју је Атанасије Јевтић кренуо да преводи, међутим, кад је видео да Иринеј Лионски не говори о апостолском прејемству, већ о прејемству презвитера, баталио је да је преводи, јер апостоли нису епископима пренели предстојатељство, већ и пророцима и еванђелистима и учитељима, па и презвитерима, не само епископима, итд...

Такође, док сам још био "богослов", заинтересован сам био за причу о монтанистима, не знам да ли сте знали, али монтанисти су први имали патријарха, док је на 4.Васељенском то постала стварност и за Цркву.

Не треба изоставити ни књигу оца Серафима Роуза о стварању света и човека, написаној на основу светоотачке литературе, већ сам вам писао раније о томе, да отац Серафим Роуз говори о томе шта је било са Адамом кад је избачен из Раја, врло често наводи фреске из Дечана, ја ту књигу имам.

Такође, имам и књигу "Departure of the soul according to the Orthodox tradition" или наш превод би био "Пут душе после смрти по православном предању", у издању манастира светог Антонија из Аризоне, књига је о митарствима. Иако у манастиру светог Антонија служе по ново-јулијанском календару, ипак та књига је значајна јер наводе места код Максима Исповедника где он пише о митарствима.

 Ја сам једном приликом оставио коментар о томе на јутуб каналу оног дегенерика Зорана Ђуровића, врло културно сам све написао, персирао сам му, питао га шта он мисли о томе, он ми је одговорио да сам талибан, артемит, и да сам отприлике малоуман. Ја сам му рекао све најбоље и обрисао сам коментар и одјавио се са његовог канала.

Онда од Михајла Помазанског "Догматика", такође би и од Станилојеа требало да се направи реиздање Догматике, јер је заслужио, то је најбоља догматика написана, по мом мишљењу.

Углавном, мени је јасно да то не може сад да се деси јер треба доста новца за то, али у будућности, мислим да је остварљиво.

Мислим да бисте ви требали да будете корифеји тог будућег пројекта.

 Али то за са сад остаје само мисао и идеја али са Божијом помоћи може да постане реалност.

Ја имам једну књигу већ целу преведену коју нико није хтео да објави. Сад ми је искрено и драго због тога, иако сам доста био разочаран док сам се још бавио богословљем.

Али, Бог из неког разлога није дао да ја преводим књиге. Сигурно постоји разлог за то. Можда ће та опција у будућности да се отвори.

Са поздравом

Стефан