Савремени истраживачи живота старца Григорија, М. Смирнова и В. Смирнов, пишу: „О детињству Распућина ми знамо сасвим мало. Тим више интересни су примери његовог својеврсног дечијег јасно-виђења.“

Он врло једноставно објашњава зашто није могао дозволити себи да узме туђу ствар, ма колико она била привлачна за њега. Потпуно искрено он пише, да то није било толико због одбојности према крађи, колико због његовог убеђења, да сви остали људи виде исто што и он. А он је видео следеће: „Ја сам одмах видео, да ако је неко од мојих другова нешто украо, негде далеко је сакрио ту ствар.“

О јасно-виђењу Распућина по његовим речима говорила је ћерка Матрона: „У његовом присуству било је бесмислено лагати. Једном је трговац коњима, настојећи да надује цену, нахвалио своју робу. Отац (тј. Распућин) је одвео деду у страну и упозорио га: ’Он лаже. Деда је, разуме се, одмахнуо руком. После неког времена коњ је, без икаквог очигледног разлога, угинуо.“

Касније се дар прозорљивости старца Григорија све више развијао, тако да је он чак могао да чита мисли другог човека.

Архиепископ Тихон (Троицки) сведочи о следећем догађају: „Једном је група студената посетила старца Гаврила (Зирјанова). И млади владика Тихон (Белавин), (будући патријарх), такође је био тамо, а међу гостима био је и Распућин. Старац Гаврило је касније причао влaдики Тихону да, кад је Распућин рекао њему да се спрема да иде у Петербург, онда је старац помислио у себи: ’Пропашћеш ти у Петербургу, искварићеш се ти у Петербургу’, на шта је Распућин, прочитавши његове мисли, наглас рекао: ’А Бог? А Бог?“

Једном је Распућин предсказао будућност студентима Московске духовне академије, које се потпуно остварило. Како је спомињао епископ Теофан (Бистров): „Студентима академије, које је он први пут видео, тачно је рекао: једноме, да ће постати писац; другоме... је указао на болест његову; а трећем је објаснио: ’Ти си проста душа, али то злоупотребљавају твоји пријатељи.“

Кнез Н. Д. Жевахов спомиње случај, кад је старац Григорије прозорљиво рекао о неком Добровољском: „Мада ти говориш, драги мој, да је он непотребан (лош) човек, али не знаш то, да је он човекоубица и да је своју жену послао на онај свет (тј. убио је жену). Речи Распућина су се потврдиле дословно: Добровољски је убрзо ухапшен, будући ухваћен у тровању своје жене.“

Интересни случај спомиње дворска дама Њеног Величанства, Ана Вирубова. Кад је њена познаница дошла на сусрет са старцем са прикривеном боцом вина, догодило се следеће. Григориј Јефимович, пажљиво погледавши на њу, почео је да прича, како је на једној станици монах почастио њега чајем, сакривши боцу вина испод стола, и, називајући га светим, постављао му је питања. „Јесам ли ја светац?, - повикао је Григориј Јефимович, лупивши песницом о сто, - и ти молиш мене да ти помогнем, а зашто кријеш боцу вина испод стола?“ Постиђена и смућена жена је пребледела и почела је збуњено да тражи опраштај.

Такође Вирубова сведочи и о другом случају: „Сећам се да је некако у Цркви пришао њему поштански чиновник и замолио га да се помоли за болесницу (жену). ’Не моли мене, - одговорио је он, него моли се светој Ксенији’. Чиновник је у страху и чуду узвикнуо: ’Како сте ви могли знати, да се моја жена зове Ксенија?“

Даље Ана Вирубова пише: „Могла бих да испричам стотине сличних случајева, но њих је могуће објаснити овако или онако, али је много чудније то, да се збивало све, што је он говорио о будућности.“

  Извор: „Руски монархист"