Путем заповести Твојих текох, кад си раширио срце моје

Како је теби пријатно, како је весело, кад ти нађеш неку изгубљену, потребну и драгоцену ствар! Ти си спреман да скачеш од радости. Па замисли како је пријатно Оцу небеском кад види човека грешника – чедо Своје, које је било пропало, па се нашло; кад види погубљену и оживелу овцу Своју; кад види изгубљену и нађену драхму Своју, тј. тај живи образ Божији – човека? Немогуће је описати такву радост.

Радост Оца Небеског због изгубљеног и нађеног блудног сина Свога толико је велика, да покреће на радост цело небо да љуби сина и добро жели: јер радост бива на небу због једног грешника, који се каје. Браћо и сестре, ви, који гинете! Вратите се са пута погибије ка Оцу небеском. Покајте се, јер се приближи Царство Небеско.

Како је добро побеђивати страсти! После победе осећаш такву лакоћу на срцу, мир и величину духа!

У овом веку ми грешимо непрестано, и међутим, толико смо самољубиви, да нећемо да поднесемо никакво изобличење, посебно пред другима; али у будућем веку наши греси ће бити изобличени пред целим светом. Памтећи то ужасно судилиште, ваља да подносимо у смирењу и незлобивости овдашња изобличења, и да се исправљамо од свих наших недостатака и грехова; посебно да трпимо изобличења од начелника, а њих да уразуми Господ да не изобличавају из злобе, већ са љубављу и духом кроткости.

Пази: за очишћење свог срца од грехова ти ћеш добити бескрајну награду – видећеш Бога, свеблагога Саздатеља свога, Промислитеља свога. Тежак је подвиг чистити срце, јер је сједињен са великим лишењима и невољама, али зато награда је велика. Блажени су чисти срцем, јер они ће Бога видети.

Како смо брзи на зло и спори на добро! Ево, ја хоћу да будем добар према непријатељу и да изразим на делу своју доброту, али пре него ја успем у срцу да постанем добар, ја већ сам зао, већ огњена стрела злобе пали моју унутрашњост; хоћу да будем трпељив, али пре него што ја утврдим срце у трпљењу, ја постајем раздражљив и нетрпељив; хоћу да будем смирен, али сатанска гордост већ је нашла у мени простран кутак; хоћу да будем љубазан, међутим, кад треба показати љубазност, ја се показујем груб; хоћу да будем несреброљубив и шчедар (великодушан), али среброљубље и шкртост при најмањем поводу као гладни и ричући лавови већ захтевају храну себи; хоћу да будем прост и веран, али лукавство и сумња већ гризу моје срце; хоћу да будем сталожен (постепен), усредсређен и побожан у служењу Сведржитељу, али лакомисленост и срдачна непажљивост већ су ме предухитрили; хоћу да будем непристрасан, уздржан у јелу и пићу, али кад видим пријатно јело и пиће и седнем за сто, ја као роб увлачим се стомаком својим у пријатно ропство, и лако дозвољавам себи да поједем и попијем више, него што захтева моја природа: похлепа и неуздржање опет ме претичу и присиљавају моју жељу, да не може, иако хоће да буде равнодушна према јелу и пићу.

Ја сам сличан раслабљеном (парализованом), који је тридесет осам година лежао на одру свом и ма колико пута долазио до овчије бање, која је исцељивала свакога, ко се први спуштао у њу после узмућења воде од анђела, - и други је пре њега силазио. И кад ја, раслабљен својим гресима, сабирам своје силе и долазим сам у себе, - са намером да се погрузим у Богу и изменим на боље, - други пре мене силази у моје срце, грех и ђаво предухитре мене у мом сопственом дому, у мојој сопственој срдачној бањи, и не пуштају ме да дођем до Извора живе воде – до Господа, и не дају ми да се погрузим у очишћавајућој бањи вере, смирења, срдачног скрушења и суза. И ко мене исцељује? Једини Исус Христос. Кад Он види моју искрену и чврсту жељу за исцељењем од душевне слабости (раслабљења), моју топлу молитву о томе, тада ће ми рећи: узми одар твој и ходи, - и ја ћу устати са одра срдачне слабости (раслабљења) и поћи ћу, тј. лако – по Његовој благодати – победићу све страсти и свршићу сваку врлину.

Брате и сестро, ти који ревнујеш у побожности (благочестију)! Ти ћеш морати да чујеш, и можда често, више од својих домаћих, да си ти тежак, неподношљив човек; ти ћеш видети велико нерасположење према себи, непријатељство због своје побожности, иако непријатељи неће изражавати да управо због побожности они непријатељују (враждују) против тебе, па не узнемиравај се због тога, не узмућуј се тиме и не очајавај; зато што ђаво заиста може да преувелича до огромних размера неке твоје слабости, од којих ни ти као човек ниси слободан, него спомени речи Спаситеља: непријатељи човеку су домаћи његови, - и исправљај се од недостатака, а држи се чврсто побожности (благочестија).

Поверавај своју савест, свој живот и своја дела Богу, Који зна наша срца. Уосталом, гледај на себе непристрасно: да ли си ти заиста тежак по свом карактеру, посебно за домаће своје? можда си ти намргођен, нељубазан, недруштвен и ћутљив? Рашири своје срце за општење и љубазност, али не ради повлађивања страстима; у прекорима буди кротак, не раздражљив, не жучан (огорчен). „Све да вам бива са љубављу“, рекао је апостол. Буди трпељив, не прекоревај за све и за ситнице, нешто поднеси, прелазећи ћутањем, и гледај на то кроз прсте. Љубав све покрива и све трпи. Понекад због нетрпељивог прекора образује се непријатељство, зато што прекор није учињен у духу кроткости и љубави, већ у духу самољубивог захтева (претензије) на покорност себи другога.

Положи у својој души чврсту намеру да крепко омрзнеш сваки грех – и мисли и речи и дела, и кад буде искушење ка греху, противи се њему храбро и са осећајем мржње према њему; само се чувај, да се мржња твоја не окрене на лице брата твога, који даје повод за грех; грех мрзи свим срцем својим, а брата сажаљевај; уразумљуј га и моли се за њега пред Вишњим, Који види све нас и испитује срца и унутрашњост нашу. Још нисте стајали до крви, против греха борећи се.

Без дубоко укорењене у срцу мржње према греху, не може се избећи да често не упадате у њега. Самољубље треба из корена чупати: сваки грех је од самољубља; грех се увек прикрада, претвара се да нам добро жели, да је пријатељ, обећава нам задовољство и покој (мир). Дрво је добро за јело, и пријатно је очима видети, и лепо је знати добро и зло. Ето, какав изгледа нама свагда грех.