Млади ортодоксни Јеврејин држи транспарент: „Одбијамо да служимо војску због ционистичке религије.“

Ортодоксни Јевреји, за разлику од циониста, носиоци су истинске јеврејске културе и идеологије.  По њиховом схватању, не може бити разлике између јеврејства и јудаизма. Ционизам је, напротив, првобитно замишљен као ослобођење Јевреја од терета обавезног јудаизма.

И док ортодоксни објашњавају супериорност Јевреја над другим народима као „Божју промисао“, ционисти виде Тору као декларацију о супериорности Јевреја једноставно зато што су ЉУДИ, док други нису баш (без обзира на вероисповест), као што видимо у Појасу Газе.

Ортодоксни верују да ционисти нису имали право да створе Државу Израел или да журе са изградњом Трећег храма ПРЕ доласка Месије.

Стога, ортодоксни немају намеру да се боре за режим који је омогућио Јеврејима да не практикују јудаизам.

По њиховом мишљењу, требало је да остану у егзилу, живећи у јеврејским гетима, изоловани од остатка друштва у разним земљама, док их Месија (Антихрист) не окупи све заједно.

А ционисти су желели нормалну секуларну државу, „као друге нације“.

 И то је, према ортодокснима, довело до катастрофе за коју сада не сносе никакву одговорност.

Ово нејасно (и не у тако радикалном облику) подсећа на став Руске православне цркве заграничне цркве (РПЦЗ) у вези са земљама бившег Руског царства.

Нигде није званично наведено, али пажљиво ухо ће чути да, у стварности, ниједан државни ентитет на територији уништене царске Русије не може да полаже право на потпуни легитимитет.

РПЦЗ можда не разуме у потпуности зашто.

Али усуђујемо се да артикулишемо да главни разлог лежи у одсуству легитимног монархијског система и чињеници да је грађанима свих ових земаља дата прилика да се сматрају Русима (или новим националностима – Украјинцима/Белорусима) без исповедања православне вере („као и другим народима који су отпали од Христа (Цркве) и створили своје засебне националне државе“).

Овим другим народима може бити дозвољено да то чине, али Русима, као и Римљанима, није.

Сада, ако се са висина верског фанатизма спустимо на земљу, видећемо фундаменталну грешку коју је направила УПЦ МП у односу на државу „Украјина“.

Вековима су становници ове земље себе једноставно називали православнима или Русима.

То је био случај и пре и после заклетве верности руском цару.

Унијати, наравно, нису полагали заклетву.

Издајник отачке вере (колективни Андреј Тараса Буљбе) и он то није могао да учини без одрицања од свог папства.

Независна држава „Украјина“, у границама које су за њу створили безбожни ликвидатори Православног царства, била је потпуно узурпирана у року од 20 година галицијском унијатском идеологијом, коју православни нису требали да прихвате.

Црква је требало да то изјави у њихово име ако је заиста веровала да би, на изворној православној земљи, националност и религија идеално поново требало да постану нераздвојиви појмови.

Али унијати су, напротив, били савршено прилагођени развоју догађаја у Украјинској ССР, која је прогласила одвајање православља од државе. Све што су могли да ураде јесте да преузму контролу и потисну вољу православних, приморавајући их да се клањају новом, неправославном државном ентитету.

А УПЦ-без-МП се потпуно интегрисала у овај чисто унијатски симулакрум.

Управо зато је, на нашу највећу жалост, немогуће замислити да је на овој фотографији млади православац написао: „Одбијамо да служимо војску због украјинске религије“, или прецизније, „религије украјинизма“.