Свети Сампсон Странопримац

 Рођен у Риму од богатих и знаменитих родитеља. Изучио све ондашње светске науке и посветио се лекарском позиву. Као лекар био веома милосрдан: лечио бесплатно и тело и душу, саветујући свакога да испуњава прописе вере хришћанске.

Из Рима се пресели у Цариград и настани у једном маленом дому, из кога расипаше на све стране, као сунце своје зраке, милостињу, утеху, савет, наду и помоћ телесну и духовну потребитима.

Чу патријарх за високе врлине овог човека и рукоположи га за свештеника.

 У то време разболи се цар Јустинијан Велики, и болест његова, по уверавању свих лекара, беше неисцељива. Тада се цар са великим усрћем помоли Богу, и Бог му откри у сну да ће га Сампсон исцелити. Цар се обрадује томе откривењу и позове Сампсона у двор. Овај дође, и само што стави руку на болно место, цар оздрави.

У знак захвалности цар му понуди велико благо, али старац одбије, рекавши:

„О царе, имадох ја и злата и сребра и осталог имања, али све оставих ради Христа, да бих добио вечна блага небеска“.

Но кад цар настојаваше да учини нешто за њега, старац замоли цара да му сазида дом за убоге, што је цар радо прихватио.

У том дому Сампсон је служио убогима, као родитељ деци својој.

Милосрђе према убогима и немоћнима било му је као урођено.

Упокојио се 27. јуна 530. године.

После упокојења јављао се више пута онима који су га у помоћ призивали

(Епископ Николај, Охридски пролог, 27. јуни, стр. 487).

 Свети Јован Милостиви, патријарх александријски († 620),

 био је узор кротости, милосрђа и човекољубља. Он је плакао сваког дана кад му се није дала прилика да некоме укаже милост.

 Једном приликом идући цркви светих Кира и Јована на службу, сретне га нека бедна удовица и почне му се јадати на своју беду. Пратиоци патријархови осете досаду због дужине удовичиних јадиковања, па ће му рећи да пожури на службу, а жалбе удовичине може чути и после службе.

На то им свети Јован одговори:

„А како ће сад Бог мене послушати, ако ја њу не послушам?“

 И не хте се кренути с места, док не чу удовичину жалбу до краја

(Исти, тамо, 12. новембар, стр. 903).

Свети Павлин Милостиви, епископ нолски († 431)

Најпре био римски сенатор. Угледао се на светог Амвросија и примио крштење. Потом се удаљио у Шпанију, у Пиринејске планине. где се подвизавао.

Али како се ниједан светилник не може сакрити, то и свети Павлин буде пронађен и изабран за епископа у Ноли.

За време његовог управљања црквом Вандали нападну Нолу, опљачкају и многе људе поведу у ропство.

Удовица нека, чијег јединца сина вандалски кнез беше узео у ропство, дође своме епископу и плачући затражи од њега новаца да откупи сина из ропства.

Немајући нигде ничега, епископ Павлин обуче се у одело проста човека и рече удовици да њега одведе кнезу и да у замену за сина.

Кнез пусти удовичина сина, а узе Павлина и одведе у Африку, где је Павлин служио као баштован, све док по Промислу Божјем не буде ослобођен и повраћен са осталим робљем натраг у Нолу (Исти, тамо, 23. јануар, стр. 5960).

Користи од дела милосрђа

По учењу Светог писма и светих хришћанских отаца, милосрђе доноси многа добра ономе који га чини.

Прво, чисти од греха.

 „Милошћу и правдом очишћава се грех“ (Приче Солом. 16, 6).

Нема греха који не би могла да очисти милостиња.

Вода по својој природи не пере нечистоту тела тако, као што милостиња својом силом отире нечистоту душе, вели свети Златоуст.

Друго, избавља од огња пакленога.

„Вода гаси најјачу ватру, а милостиња искупљује грехове“ (Премудрости Исуса Сирахова 3, 30).

 „Зато искупи грехе своје правдом и безакоња своја милошћу према невољнима“ (Данило 4, 27).

 Милостиња је откуп душе, учи свети Златоуст.

Треће, избавља од суда.

На суду Божјем ти ћутиш, а милостиња заштићује; или боље, онда кад ти ћутиш хиљаде уста говоре за тебе, уверава свети Јован Златоуст.

Четврто, купује небо и одводи у њега.

По учењу светих отаца, особито Златоуста, сиромашни који просе милостињу у ствари небо продају.

 А пошто се оно продаје?

Пошто хоћеш: цену не одређујем, да се не би позивао на сиромаштво. Колико при себи имаш новца, за толико и купи. Имаш ли најситнију монету (пару)? Купи небо, не зато што је небо јевтино, него зато што је Господ човекољубив. Дај мало, и узми велико; дај смртно, и узми бесмртно; дај трулежно, и узми нетрулежно.

 Слепац коме је указано састрадање, може да руководи у царство небеско; онај који налеће на зидове и упада у рупчаге, постаје путовођа узласка на небо.

Милостиња је лествица која води на небо.

Пето, више од свега приближава и уподобљава Богу. Ништа срце не може тако да приближи Богу, као милостиња, која се даје великодушно, са осмехом и радошћу на лицу, и не одваја богатог од сиромашног, јер и Господ Исус није одвајао достојне од недостојних.

Милостињом се у души оцртава она света провобитна красота, којом се човек уподобљава Богу, учи свети Исак Сирин.

Старозаветни мудрац о милостињи:

Сине, немој лишити сиромаха његове потребе, и не одвраћај очију од просјака.

Не жалости душу онога који је гладан, и не озлојеђуј убогога у жалости његовој.

Не раздражуј још више огорчено срце, и не одлажи давања потребитоме.

Не одбијај паћеника који преклиње, и не окрећи своје лице од сиромаха.

Не окрећи свога погледа од потребитога, и не дај му прилику да те проклиње; јер ако те прокуне у огорчењу душе своје, Онај који га је створио чуће молитву његову.

Чуј сиромаха и дај му кротко одговор који ће га обрадовати.

Нека рука твоја не буде пружена да прима, ни савијена назад кад треба да даје.

Помози сиромаха због Божје заповести, и због његове жалости не врати га празних руку.

Помози ближњега према својој моћи, и чувај се да сам не паднеш у невољу

(Премудрости Исуса Сирахова гл. 4. и 29).