Свети Теофан Затворник:

Црквена молитва за болесне има моћ, посебно када је праћена молитвом оних који су наручили службу

Добро си организовала молитве за своју ћерку. Два молебана недељно и помен на проскомидији. Чинило би се довољним. Али ко се овде моли са болом? Бог слуша молитву када се молите душом која чезне за нечим. Ако нико не уздахне од срца, онда ће се певати молебан, а неће бити молитве за болесника. Исто важи и за проскомидију, а исто важи и за литургију.

Овде постоје само твоја вера и нада, чији су знак твоји наредбе. Али да ли ти сама присуствујеш молебанима? Ако не, онда је твоја вера тиха. Ти си их наручила; али, давши новац да се други моле, сама си скинула све бриге са својих плећа. Нема никога да се брине о болесном. Они који служе молебан чак ни не помишљају да тугују пред Господом душом за оне који се помињу на молебану. А где би имали снаге да тугују за свима?

Друга је ствар када сте сами на молебану, или у Цркви за време литургије, када се Н. помиње на проскомидији. Тада ваш бол прихвата молитва Цркве и брже се уздиже ка Престолу Божјем, и сама молитва Цркве га чини болним, иако они који служе нису болесни. Тако видите где је сила! Присуствујте и сами молитвеним службама и осетите бол у души за болесне! И дело ће бити урађено. У Цркви, током литургије, осећате бол током проскомидије, а посебно када после – „Тебје појем“ – певају химну Богородици: „Достојно јест“. Овде се поново сећају живи и мртви због савршене жртве.

Литургија је моћнија од самог помињања проскомидије, јер изражава ваше најдубље саучешће са болесном особом и, уз то, вашу најјачу веру и наду да вас Господ неће напустити са својом помоћи. Где отићи на литургију? У Задонску, код Светог Тихона, а ако вас душа вуче у Кијев, онда у Кијеву. Где год вас душа вуче, отиђите.

Али најважније је да се сами бринете о болеснима и више помажете сиромашнима, не само онима који ходају. Олакшајте терет породице оптерећене сиромаштвом. Њихова молитва ће олакшати терет вашег срца.

Нека вас Бог благослови све: вашу мајку, вас и вашег мужа, вашу болесну ћерку и осталу децу, и све који су око вас и ваше дела.

Ваш молитвеник,

Епископ Теофан, 3. април 1886.