СВЕТИ САВО, МУДРА ГЛАВО, ТИ НАМ КАЖИ, ШТА ЈЕ ПРАВО, ШТА ЈЕ ДОБРО И ШТА ВАЖИ, ЗА НАС ДЕЦУ ТИ НАМ КАЖИ, СВЕТИ САВО, СВЕЕЕТИ САВООО... (наслов текста је текст извођача Леонтина и хор Чаролија)

Поводом указа владике шабачког, господина Јеротеја, да се у храмовима његове епархије више не приноси колач и кољиво у част Светога Саве, осећам потребу да поставим неколико питања:

1. Ако је пракса у време крсних слава да се након литургије у част светитеља који се тај дан прославља у храму приносе колач и кољиво, зашто је то проблем у част највећег србског Светитеља?

2. Ако се враћамо, како каже, 'литургијском обележавању празника', како то да 'пригодан програм и рецитали' спадају у ту категорију, а освећење колача и кољива не?

3. Зашто није могуће освећивати колач у различитим терминима и у цркви и у школама?

+ + +

Мој лични утисак је да је чин освећења колача дефинитивно један од најлепших чинова у нашој Светој Цркви и представља својеврстан наставак Свете Литургије. Све оно за шта смо се молили на Литургији као да добија отелотворење у чину освећења колача. Тај моменат када сви прилазе свештенику, стари и млади, богати и сиромаси, слаби и јаки, људи који се знају и они који се међусобно не познају, где први до свештеника заједно са њим окрећу колач, док остали који не могу физички да га дохвате учествују у заједништву стављајући руке једни другима на раме, чак и тамо где само побожно ћуте, је празнично Свечан. А тамо где свештеник покреће људе да заједно са њим из срца и душе поју Свете Тропаре је Величанствен!!! 

КАКВА СИЛА!!! КАКВА РАДОСТ!!! КАКАВ ПРЕДУКУС РАЈА НА ЗЕМЉИ!!! 

Такав један догађај укинути, сматрам ГРЕХОМ.

Шта је са људима који долазе на Литургију без деце, да ли они треба да иду у школе да би присуствовали овом Свечаном Чину? Зашто им се то ускраћује?

Мишљења сам да је овде ђаво умешао прсте и ако је тачно ово што говорим, постоје само две опције. Прва, да је владика добар човек и да је само лакомислено прихватио ову мисао, не испитавши претходно од кога долази. И друга, да тенденциозно ради на разводњавању духовности. Коришћење израза 'обележимо празник' уместо 'Прославимо', невероватно подсећа на ону сувопарну администрацију, испуњење обавезе без учешћа срца и још уз чињеницу да се освећење колача у част нашег највећег Светитеља, Светога Саве, избацује из цркве, просто наводи на овај други закључак. Ипак, желим да верујем да је у питању она прва опција.

Владику, господина Јеротеја не познајем лично и не знам да ли има ону људску ширину, да сваки свештеник или монах његове епархије може у сваком тренутку да му каже оно што му је на срцу, а да због тога не претрпи последице. Није ми циљ да рушим лик и дело владике и црквени поредак, нити бих волео да овај текст некога подстакне на осуду, већ да хришћански, као народ Божији, са пуно љубави станемо пред њега у одбрани става, да је ова одлука погрешна. 

Као што рече један брат: "Чак и кад би 'проблем колача' био исправно решење, а довео до тога да се уноси све већи и већи раздор у цркву, штета би била неупоредиво већа од користи". 

Да ли је заиста 'приношење колача' највећи проблем епархије који тражи решење? Тема је толико опширна да се може много писати о њој, али да завршимо у духу љубави речима још једног брата: "Личност Светог Саве је толико велика да би је требало прослављати у сваком тренутку и на сваком месту, у селу и граду, у  болници, њиви, хладу... као што химна каже: Србске цркве и школе светитељској глави... Јер Свети Сава Србе воли и за ЊИХ се БОГУ моли... Појте му СРБИ песму и УТРОЈТЕ!!!"

М.К.