Недољивим чаром своје личности и генијалном многостраношћу своје делатности Свети Сава је постао суштина сваке наше историјске делатности, идеал сваке наше народне будућности и понос сваке значајне прошлости. Ако у нашем народу има личности која синтезира нашу историју у њеним најважнијим пројавама и најидеалнијим стремљењима, онда је та личност Свети Сава.

Он је архитект наше народности, наше Цркве, наше државе, наше школе. У свему нашем што је узвишено, светло и непролазно, свуда је утиснут његов необични лик. Спустите ли осећање у пракорен свега што је специфично наше у нашој историји, у свему ћете осетити Светог Саву као стваралачку и динамичку силу.

Нема значајнијег стваралаштва у нашој историји а да није у органској зависности од Светог Саве и у духовном сродству са њим. Загледамо ли пажљивије у сложено ткиво ма које наше историјске епохе, свуда ћемо пронаћи Светога Саву као главног ткача наше судбине. Свети Сава је на неки, скоро божански, начин свуда присутан, у свему што је истински наше и аутохтоно у историји нашег народа. Као непобедиви бесмртник он путује кроз нашу историју са сваким поколењем, или боље: испред сваког поколења. Посредно и непосредно он ствара све што је велико, бесмртно и славно у нашој историји. Као ждрал-водник он лети испред сваког нашег поколења, а за њим све што је честито и племенито у нашем народу. Необорива је историјска истина: Свети Сава не стари, нити застарева; он је увек савремен.

Славни немањићки период наше историје у ствари сав је испуњен духом и дахом Светога Саве. А косовски и покосовски период киме живе ако не њим, његовим идејама и његовим делима? У отровној тами нашег петвековног ропства његов чудесни лик светли као неугасиво сунце, загрева, крепи и води наш народ кроз све голготске муке и апокалиптичке патње. Пламен његове љубави према Отаџбини пламти у подвизима оних див-јунака што са песмом на уснама осветише Косово и створише ову државу. Нема сумње, Свети Сава је савремен свему што је велико и свето у току целе наше историје, јер је у свему томе он главна стваралачка сила. Он синтезира нашу историју и јесте бесмртна стваралачка сила свега узвишеног и славног у њој. Све што је најлепше, најбоље, најбесмртније у нашој народној души, оличено је у њему. У том погледу, он је не само Србин већ свесрбин. Први свесрбин, а можда и једини. Ко не нађе себе у њему, није наш. Владика, ако не нађе себе у њему, није наш. Свештеник и монах, професор и учитељ, ако не нађу себе у њему, нису наши. Државник и земљорадник, судија и радник, ако не нађу себе у њему, нису наши. Владика је истински владика уколико припада Светоме Сави и уколико се труди да га Свети Сава води кроз његову свештену и врло одговорну делатност. Што важи за владику важи и за свештеника, и за учитеља, и за професора, и за судију, и за државника, и за земљорадника, и за радника.

У суштини својој, и наша народна етика, и наша народна Црква, и наша народна држава потичу од Светог Саве. Он је био и остао њихова историјска неопходност, њихова главна детерминанта. Ни један хришћански народ није имао, и нема, тако свеобимног светитеља који собом детерминира и прожима све што историју једног народа чини историјом. Имајући то у виду, наш је народ, не из шовинистичке хвалисавости већ по сили историјске стварности, изрекао у песми онако редак суд о Светом Сави:

Нико нема што Србин имаде: Србин има Светитеља Саву.

Ту неизмерну важност и незаменљиву вредност Светог Саве за наш народ осетили су и наши петвековни угњетачи, зато су и спалили његове свете мошти. Мртво тело Светитеља Саве било је највећа опасност по наше дин-душмане. Да би га се ослободили, они су га спалили. Али, спаливши тело, они нису могли спалити светли и бесмртни дух Светог Саве, јер се светлост не може спалити; што је више пале, она све више пламти, блиста и светли.

Свака епоха у нашем народном животу сведочи нам непобитно да је Свети Сава зеница наше народне душе. Без њега – ми смо око без зенице, ми смо – тело без душе. Светосавље је синтетичка сила која држи у јединству нашу народну душу. Наш национализам је освештан светосављем, и њиме ослобођен шовинизма. Без светосавља наш би се национализам претворио у неку бљутаву кашу безличног и обезличавајућег интернационализма и бескрвног космополитизма. Ако наша народна душа икада одступи од Светосавља, одступиће од истине и правде и залутати у прашуми дивљих шовинистичких жеља или у лавиринту људождерских интернационалистичких дела.

Својом идеалном и бесмртном личношћу Свети Сава је постао, и заувек остао, програм наше историје. У том погледу, он представља нашу историску бескрајност. Јер је наш народ, у целокупној својој историјској делатности, схватао и истицао Светог Саву, не само као учитеља и вођа своје садашњице, већ и као стални идеал своје будућности, идеал који се има остваривати док траје рода нашег. Наша историја створила је правило: Србин је Србин утолико уколико доживљује Светосавље као суштину свога духа и живота.

Али човек се не може отети питању: у чему је тајна такве величине Светога Саве? У томе што је сав био Христов: у свима својим мислима, осећањима, делима, идеалима. Преобразивши себе Христом, он је преобразио душу нашег народа, и одлучно је повео путем вечне Христове истине и правде. Својом јеванђелском појавом Свети Сава је потпуно изменио нашу историју: одбацио је старе путеве и отворио нове, уништио је стара мерила вредности а завео нова; у њему се заиста извршила промена свих наших вредности.

Отуда се све што је свето, и честито, и велико, и узвишено, и непролазно, и славно у нашој историји стапа у громовску светосавску химну:

Ускликнимо с љубављу Светитељу Сави,

Српске цркве и школе светитељској глави.

Тамо венци, тамо слава где је српски пастир Сава.

Појте му Срби песму и утројте!

„Преглед“, број 1 и 2, 1938.