Бог наводи неку казну или иноплеменике (странце) по гневу Своме, зато што се ми не обраћамо к Њему, а међусобне сукобе подстичу ђаво и зли људи. Бог не жели зло људима, него добро; а ђаво се радује сваком злу, учињеном међу људима: он је од давнина непријатељ нама, хоће убиства, крвопролића, покреће свађе, убиства, завист, братомржњу, клевете.

Због тога, ако нека земља греши, Бог кажњава њу смрћу, или глађу, или најездом иноплеменика, или сушом и другим разним казнама, да би се ми покајали и живели како Бог заповеда, оглашавајући нам кроз пророка: „Обратите се к Мени свим срцем вашим у посту и плачу“ (Јоил 2:12).

Ако би ми пребивали у Божијим заповестима, онда би се и овде удостојили да добијемо земаљска блага, и по одласку из овог света – вечни живот да добијемо. Али ми се постојано окрећемо у безбожности, прилажући грех ка греху, и у свему гневимо Бога и чинимо зло пред очима Његовим. Управо због тога Бог кроз пророка говори нама: „Разумех“, говори Он, „како сте тврдоглави (упорни), тврдокорни и лењи да творите вољу Моју, и због тога ускратих од вас кишу, и један једном пределу дадох кишу, а другом не, и осуши се земља поља ваших, и поразих вас разним казнама, и после тога ви се нисте обратили к Мени. Тога ради ваше винограде и свако дрво, које доноси плод, и њиве, све сатрох“, говори Господ, „али злобе ваше не могу да сатрем. Послаћу на вас постепено разне беде, док се не обратите к Мени, покајавши се за злобе ваше“.

Чувши ово, да се покренемо на добро; тражите суд, избавите свакога, коме се чини неправда, и дођите на покајање, не враћајући злом за зло, нити клеветом за клевету; него се обратимо Господу са љубављу, постом плачем и сузама умивајући грехе своје, не речима називајући се хришћанима, а живећи понезнабожачки. На пример, зар ми не поступамо и не понашамо се као пагани? Ако неко сретне монаха или монахињу, или свињу или ћелавог коња, онда се враћа назад: зар то није понезнабожачки? Јер то држе сујеверје по наговору ђавола. Неки верују у кијање, које често бива на здравље глави; али тиме обмањује ђаво, исто као и другим обичајима и свакаквим обманама, које удаљују од Бога, врачањем, чарањем, запојењем, узимањем мита, камате (процената), крађом, лажју, завишћу, клеветом, тучом, комедијашењем и другим играма и непотребним делима.

Примећујемо и друга зла дела: све лакомости на пијанство, на зле игре, којима хришћани не би смели да се предају. И ево још и ово, кад стојимо у Цркви, како ми смемо да се смејемо или шапућемо? Напада проклети ђаво и подстиче нас на смех, шапат и друге непристојности, кад ми стојимо у Цркви пред небеским Царом: какве муке ми нисмо достојни због тога? А ти, брате, стојећи у Цркви, кад приметиш некога како стоји без страха Божијег, запрети му и прекори га строго. Молим вас, браћо, да стојимо на молитви са страхом и љубављу једни према другима, и молећи се истински да говоримо: „Да се усправи молитва моја као кадило (тамјан) пред Тобом, уздизање руку мојих, жртва вечерња“ (Псалам 140:2). Ако руке твоје нису учиниле никакав грабеж, добро говориш: „уздизање руку мојих“.

Зато посматрај твоје руке и испитај, да ли су оне чисте од крађе и узимања мита. А ако си ти грабио, или узимао камату (проценте), или скупљао крчму, или си нечим учинио некоме неправду, што Свето Писмо забрањује, онда не говори, не подижи руке своје, док се не очистиш од сваког зла. Јер ако, по Божијем допуштењу, ти будеш подизао руке, онда је твоја молитва гнусна и непријатна Богу. Али слушај Господа, Који говори кроз пророка: „Кад пружиш руке своје к Мени, одвратићу очи Моје од вас; и ако умножиш молитву, нећу те послушати, - говори Господ, - зато што су руке твоје пуне неправде.“

Знајте такође, љубљена чеда, да су наши свети оци установили постове по учењу Господњем и по заповести светих апостола, и заповедили да се свети празници празнују духовно, а не телесно, да ми не би стомаку служили безвременим пијанством, већ да би се молили Богу за своје грехе, да би хранили болесне у прилично време, хранећи тело земаљском храном, а душу духовном храном. Ова храна је донета са неба у књижевним сасудима и назива се анђелским хлебом, о коме се говори: „Хлеб анђелски једе човек, јело им посла до изобиља“, то јест, списи светих књига.

На велике празнике не држите гозбе (пирове); удаљавајте се од пијанства, пијте мало и чувајте своје душе, обраћајте пажњу на време, у коме се молите Богу; молите се трезвеним умом, а не пијаним, као што говори апостол Петар: „Браћо, будите трезни, јер ваш противник, ђаво, тражи пијане да их прождере“ (1. Петрова 5:8). О, тешко, и опет ћу рећи, о, тешко онима, који пребивају у пијанству! Пијанством одгонимо од себе анђела чувара свога и привлачимо к себи злог демона; кроз пијанство удаљавамо се од Светога Духа и приближавамо се аду, немајући у устима својим реч Божију кроз трулеж пијанства.

Демони се радују нашем пијанству и, радујући се приносе ђаволу пијану жртву од пијаница. Ђаво се радује и говори: „Никад се ја толико не веселим и не наслађујем жртвама паганских народа као пијанством хришћана, зато што су у пијанцима сва дела мога хтења“. Јер је писано, да се и за незнабошце брине Бог, а пијанице мрзи и одвраћа се од њих. Тако се наш противник радује нашем пијанству, јер од почетка не жели добра човечијем роду и говори: „Пијанци су моји, а трезни су Божији“. И ђаво шаље демоне говорећи: „Идите, научите хришћане пијанству и свим делима мога хтења“.

Свети анђели су дошли и казали светим оцима са великом тугом, да би они писмом одучили хришћане од пијанства, а не од пијења: јер једно је зло пијанство, а друго је умерено пијење, по закону, и у прилично време, и на славу Божију. А свети оци, пошто су написали ово часно православно учење, предали су хришћанима ради продужења овог живота и ради учешћа у вечном животу, па ко испуни ово правило светих отаца и проживи своје године поступајући по вољи Божијој, тај ће наследити вечни живот, а ко не послуша ове књиге, тај ће бити осуђен са ђаволом на вечне муке.

Чувши ово, браћо, да се покренемо и служимо Господу и да испуњавамо Његове заповести, и да поживимо у Његовом закону све дане живота нашег у Христу Исусу, Коме слава са Оцем и Светим Духом, сада и увек и у векове векова. Амин.