Дана 29. јануара 2026. године, зидови грчке православне катедрале Свете Тројице у Њујорку били су сведок догађаја (https://www.youtube.com) који многи верници сада отворено називају „тријумфом отпадништва“.

Под сводовима катедрале, у присуству светих икона, одвијао се велики екуменистички спектакл, којим је режирао архиепископ Елпидофор, поглавар Грчке православне архиепископије Америке (Истанбулска патријаршија).

 Оно што је званично названо „заједничком молитвеном службом“ у стварности се претворило у демонстративно кршење православних канона.

Листа гостију личила је на екуменску мешавину: били су присутни католички кардинал Долан, монофизитски јерарси и представници бројних протестантских деноминација, од лутерана до англиканаца.

Међутим, овог пута Елпидофор је отишао још даље.

По први пут у историји катедрале, женама „свештеницама“ је било дозвољено да воде молитве.

Једна од њих била је Кирстен Гидеро, која је, стојећи на проповедаоници директно испред иконостаса, рецитовала молитве, док су православни епископи и свештенство смирено одговарали: „Господе, помилуј“.

 Још провокативније је било учешће Катрине Фостер, „епископа“ Евангелистичке лутеранске цркве у Америци која отворено исповеда своју хомосексуалну оријентацију.

У свом говору, који су критичари већ назвали „антиправославним манифестом“, митрополит Елпидофор је позвао вернике да „иду даље од наше црквене изолованости“ и „прихвате разноликост која постоји унутар Тела Христовог“.

Овом „разноликошћу“, архиепископ ефикасно проповеда јеретичку „теорију грана“.

Он отворено одбацује догму да је Православна Црква једина Истинита Црква Христова.

По његовом схватању, Православље је само једна од многих подједнако валидних деноминација, обавезних да се прилагоде савременим либералним стандардима и „агенди“.

У овом контексту, најгорчи аспект ове ситуације остаје реакција православног света.

Упркос јасним канонским преступима, званичне структуре – било да је то Православна црква у Америци или истакнути манастири – ограничавају се, у најбољем случају, на приватне критике на друштвеним мрежама.

„Седите и ћутите“ – то је неизречена наредба коју неколицина ревносних свештеника добија од својих претпостављених.

Паства, парализована лажним схватањем послушности, наставља да пуни црквену касу, која финансира такве „јереитичке фестивале“.

Како медији напомињу, догађаји у Њујорку нису случајан инцидент, већ доследна стратегија Фанара да раствори Православље у глобални верски сурогат.

Архиепископ Елпидофор систематски тестира границе стрпљења верника, сваки пут уводећи све шокантније елементе: од заједничких молитава са Јеврејима и муслиманима до признавања „свештенства“ ЛГБТ активиста.

Православље у Америци суочава се са страшним изазовом.

Ако данас заједничка „молитва“ коју предводи лезбејка постане рутина, шта ће сутра остати од вере за коју су Мученици пролили своју крв?