У поређењу са Светим оцима лако је доказати да је екуменска љубав –љубав Јуде издајника и његових следбеника у Цркви. Свети оци на Саборима анатемишу и предају вечном проклетству сваку јерес и све јеретике, док данашњи лажни очеви благосиљају и подржавају сваку јерес и све јеретике, и зар је то уопште љубав?

+ + +

Највећа заповест, уколико се не испуни, повлачи за собом највећи грех. У јеванђељу највећа заповест гласи: љуби Господа Бога свога свим срцем и душом и умом и снагом, и љуби ближњега свога као себе самога. Према томе, хришћанин чини највећи грех ако не испуни највећу заповест – Христову љубав, и због тога се ђаво постарао да наметне хришћанима свакакву другу љубав – само да не би имали Христову љубав. Тако је свака друга љубав заправо антиљубав у односу на Христову љубав, и тако је анти-љубав заправо антихристова љубав. Јер данас многи јеретици говоре о љубави, али то они говоре заправо о антихристовој љубави. Па да не би хришћани имали антихристову љубав, потребно је што може тачније да одредимо и разликујемо Христову љубав и антихристову љубав.

Прво, Христова љубав је духовна и није ни душевна ни телесна љубав и не захтева душевну и телесну блискост и присну везу, и зато су многи свети Оци и Матере бежали од људи и тако бежећи задобијали су Христову љубав. Друго, она није било каква уска љубав земаљска, где су у љубави двоје или неколико њих, него је много широка љубав и захтева да хришћанин воли све што и Христос воли, а то је много више и шире. Због тога је Господ рекао: „Ко љуби оца или матер више него Мене, није Мене достојан; и ко љуби сина или кћер више него Мене, није Мене достојан“ (Мт.10:37). Познато је, да љубав према оцу и матери и према сину и кћери – то је најприроднија љубав, али то је уска природна љубав и зато Христова љубав захтева више и шире од природе. Па ако је Христова љубав много већа и шира од природе, то значи да по природи човек не може имати Христову љубав, него једино по благодати. А опет то значи, да најпре треба измолити и добити од Бога благодат, па тек онда говорити и живети по Христовој љубави. Међутим, данашњи јеретици уопште не траже Божију благодат, него траже земаљско благо од јеретика и безбожника и проповедају екуменску љубав, а то је у суштини љубав Јуде издајника.

Опет је Господ прорекао за ово последње време и говори хришћанима: „Тада ће вас предавати на муке, и убијаће вас: и сви народи ће вас мрзети имена Мојега ради. И тада ће се саблазнити многи, и један другог ће издавати и један другог ће мрзети; и многи лаже-пророци ће устати и преварити многе; и за умножење безакоња охладнеће љубав многих. Али ко претрпи до краја, тај ће се спасити“ (Мт.24:9-13).

Господ каже „и за умножење безакоња охладнеће љубав многих“, а каква љубав ће охладнети? У време безакоња не може човек имати љубав по природи, него једино по благодати, а по благодати је Христова љубав, и према томе, „ко претрпи до краја“, то значи: ко сачува Христову љубав до краја, „тај ће се спасити“. Тако се опет захтева благодатна Христова љубав да би се човек спасио у ово последње време. Међутим, данашњи јеретици не траже Божију благодат, него траже земаљско благо од јеретика и безбожника и проповедају љубав Јуде издајника.

У поређењу са Светим оцима лако је доказати да је екуменска љубав –љубав Јуде издајника и његових следбеника у Цркви. Свети оци на Саборима анатемишу и предају вечном проклетству сваку јерес и све јеретике, док данашњи лажни очеви благосиљају и подржавају сваку јерес и све јеретике, и зар је то уопште љубав? То није ни природна љубав, јер они тако подстичу и гурају јеретике ка вечном проклетству и вечним мукама, и тачно је прорекао Господ за ово време: „и за умножење безакоња охладнеће љубав многих“, јер екуменисти немају ни природну љубав. Због тога канони Цркве и правила Светих апостола строго заповедају:

Правило 45. Ко се моли са јеретицима - да се одлучи; а ако их прими као свештенике - да се извргне.

Тумачење. Епископ, или презвитер, или ђакон, ако се само помоли са јеретицима, било y кући или у цркви - да се одлучи: а ако им дозволи да служе у цркви као презвитери или да као свештена лица нешто друго од свештених радњи чине - такав да се извргне.

Беседа у недељу о митару и фарисеју, лета Господњег 2026.